Izvor: B92, 16.Jun.2010, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Splinter Cell: Conviction
Sem Fišer u novom izdanju, prilagođenom igračima koji više cene akciju od šunjanja...
Igor Conić
Splinter Cell: Conviction je peti nastavak najpopularnije igre sa potpisom Toma Klensija, renomiranog američkog pisca špijunskih i tehno triler romana. Nove avanture Sema Fišera, specijalnog operativca američke agencije NSA (National Security Agency) nastavljaju se na događaje iz Splinter Cell: Double Agent, prethodne igre iz serijala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Stavljen pred nekoliko teških izbora u operaciji inflitriranja među teroriste JBA, od kojih mu je najteže pala likvidacija Irvina Lamberta, operativnog komandira i dugodišnjeg prijatelja, Sem Fišer na kraju napušta NSA i svoju matičnu jedinicu, Treći Ešalon. Razočaran u agenciju i skrhan gubitkom ćerke (događaj sa početka Double Agenta), Sem se lomata svetom tražeći razlog da živi.
Ana Grimsdotir, IT specijalist iz NSA i Semova stara koleginica ga nalazi na Malti, upozoravajući ga u poslednjem trenutku da su mu neidentifikovane ubice za petama. Protiv svoje volje, Sem Fišer ponovo biva uvučen u internacionalnu špijunsko-terorističku igranku, gonjen instinktom za pukim preživljavanjem i informacijom da mu je kćer možda ipak nije mrtva...
Prve četiri Splinter Cell igre bile su prilično hard-core kombinacije stealtha i pucačke akcije, koje su igrači često poredili sa serijalom Thief. Peta igra, na žalost ili na sreću, okreće ćurak naopako.
Splinter Cell: Conviction donosi Sema Fišera koji je kompletnu stealth dinamiku sveo na hvatanje zaklona i povremeno šunjanje: u igri nema sklanjanja tela, obijanja brava i izbegavanja borbe sa nadmoćnijim neprijateljem. Umesto potrebe za diskrecijom i obavljanjem misija sa što manje žrtava, ovde ćete sve protivnike jednostavno ubiti bez ikakvih posledica.
Akcija, odnosno borba vatrenim oružjem drastično je olakšana sistemom Takedowna: ako se jednom protivniku prišunjate i likvidirate ga iz blizine, napuniće vam se "execution" metar, koji možete iskoristiti za trenutnu eliminaciju jednog ili više protivnika (u zavisnosti od oružja koje trenutno koristite). U kombinaciji sa nepostojećom veštačkom inteligencijom protivnika, kombinovanje melee ubistva i "execution takedowna" jeste smrtonosni koktel koji možete ponavljati do beskraja i koji igru čini izuzetno lakom: igraču koji je apsolvirao prethodne Splinter Cell igre izazov koji nudi Conviction biće naprosto smešan.
Tokom kampanje, povremeno ćete nailaziti na likove koje ne možete ubiti, već ih morate propustiti kroz šake i izvući informacije ključne za zaplet. Ovaj sistem "isleđivanja" (Interrogation) nije gameplay elemenat koji ima neku drugu poentu osim pukog iživljavanja: držeći zlikovca/jadnika u šakama, nekoliko puta ćete pritisnuti taster „C", Sem će ga bacati po prostoriji, lomiti mu nos i zavrtati uši, dok na posletku ne izvuče ono što mu treba. Ceo sistem je mirne duše mogao da bude urađen kao pasivna cutscena.
Naoružanje i špijunske tehno igračke u igri možete opremati po volji na gotovo svakom čekpointu u igri. Svaki predmet iz borbenog arsenala možete nadograđivati korišćenjem poena koje zarađujete kompletiranjem specijalnih "challengesa", tipa "ubij deset stražara iz stealtha" ili "baci petoricu zlikovaca kroz prozor", mada je igra toliko laka da čak i sa defaultnim oružjem nećete imati nikakvih problema. Činjenica da je pištolj sa prigušivačem efikasniji i precizniji od automata, uz dodatni benefit neograničene municije (sačmare, automati i automatske puške imaju limitiran broj metaka), neki poseban trud vezan za kompletiranje izazova čini krajnje izlišnim.
Zvanični sajt: Splinter Cell:Conviction
Na grafičkom planu, Splinter Cell: Conviction je vrlo tradicionalan, koristeći 3D engine (Unreal 2.5) koji je pokretao poslednja dva nastavka. Pola decenije stari engine, naravno, ne izgleda kao nešto o čemu ima smisla pisati u preterano pozitivnom svetlu. Umesto tehnološkog skoka kakvom smo se nadali, kompleksnim dinamičkim senkama i drugim lepotama koje su odavno postale standard, najveći grafički domet Convictiona je činjenica da pucanjem u lampu ili drugi izvor svetla stvarate mrak u okolini. Ako smo na ovo čekali četiri godine, bolje da ga nismo ni dočekali.
Grube teksture, nazubljene ivice predmeta u okruženju i pasivno, jednostavno projektovano svetlo i proste senke nisu u skladu sa reputacijom Splinter Cell igara, koje su oduvek oduševljavale napretkom na vizuelnom planu. Kao kompenzacija za zastareli vizuelni doživljaj, zvuk, a pogotovo ambijentalna muzika u igri su prva liga.
Kao i sve novije Ubisoft igre (Assassin's Creed, Silent Hunter 5, Settlers VII) i Splinter Cell: Conviction poseduje onaj užasni DRM sistem koji zahteva da ste stalno online, bez obzira da li igrate single ili multiplayer. Problemi sa pucanjem servera, gubljenjem konekcije i ispadanjem iz igre su i ovde itekako prisutni: pa nije najjasnije zbog čega Ubisoft insistira na ovom sistemu, kad se kod gore nabrojanih igara pokazao u najgorem svetlu. Igrači piratskih kopija, naravno, nemaju ovih problema: krekovana verzija radi kao podmazana, što se legalnim kupcima, onima koji su istresli 50 evra za igru sigurno nimalo ne dopada.
Da rezimiramo... Ako želite inteligentnu stealth igru nalik na ranije nastavke Splinter Cella, kucate na pogrešnu adresu; ako vas zanima solidna akciona igra sa špijunsko-terorističkom tematikom, i nemate predubeđenja i nerealna očekivanja u skladu sa prethodnim nastavcima, Splinter Cell: Conviction vas može dobro zabaviti.
