Izvor: Politika, 05.Jun.2013, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školujemo manje informatičara nego što tržište traži
Srbija bi mogla da se ugleda na Švedsku kada je reč o obrazovanju i strategiji države, koji pogoduju cvetanju IT sektora
Švedska se u nedavnim analizama i pokazateljima istakla kao jedan od najboljih inkubatora malog IT biznisa u svetu.
Iako sa izuzetno visokim porezima i manje od deset miliona stanovnika, ova zemlja je privukla mnogo više investicija nego veće ili države uporedive veličine sa poreskim sistemom koji je naklonjeniji privrednicima.
Zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je baš Stokholm dom brojnih tehnoloških kompanija koje su počinjale kao firme sa dvoje, troje zaposlenih? I da li to isto može da se dogodi Srbiji?
Poznavaoci tvrde da su mala, tek osnovana preduzeća (startap) u oblasti računarskih tehnologija procvetala u Švedskoj zbog izuzetne informatičke pismenosti stanovništva i mudre strategije države.
Sav internet je širokopojasni, što znači da je osiguran veoma brz prenos podataka. Šveđani su pošteđeni plaćanja poreza na kupovinu kompjutera zbog čega sva deca imaju računare.
Zbog činjenice da je domaći IT sektor postigao neke uspehe, često se govori da i Srbija ima potencijal u proizvodnji softvera. Male firme vremenom rastu ili ih preuzimaju tehnološki giganti.
Nedavno je britanski investicioni fond „Sidkemp” finansijski podržao srpske preduzetnike koji razvijaju aplikaciju za mobilne telefone „Dejtamejd”. Raniji uspešan primer je „Njuzkurv”.
Počevši sa nekoliko računara i nekolicinom zaposlenih, razvijao je aplikaciju za sređivanje sajtova, napredovao i konačno toliko narastao da ga je kupila italijanska „Neodata grup”.
Srbija je prošle godine izvezla softver u vrednosti od više od 185 miliona evra. Reklo bi se da mogućnosti za uspeh ima, ali je njihova realizacija odložena kako zbog sporog okretanja države ovom sektoru tako i zbog nedovoljne informatičke pismenosti stanovništva.
Šta je učinila država i šta još može da učini? Vlada je nedavno usvojila Program za podsticanje IT preduzetništva i rešila da do kraja meseca otvori konkurs koji firmama iz ove oblasti pruža šansu da, u slučaju da su već obezbedile neku stranu investiciju, dobiju do 25.000 evra od države. Kako podseća Jasna Matić, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede, uskoro se očekuju i rezultati konkursa za podršku izvoznicima iz ove oblasti.
– Osim toga, očekujemo da će već od jeseni IT firme postati redovni članovi državno-privrednih delegacija, kao i da će IT postati jedna od redovnih tema u bilateralnoj saradnji. Jedino što od najavljivanog nije ostvareno jeste smanjenje doprinosa na plate zaposlenih u IT sektoru, od koga se odustalo na preporuku Fiskalnog saveta – objašnjava Matićeva.
A kako stojimo sa obrazovanjem? I pored toga što će do jeseni verovatno biti useljen Tehnološki park „Zvezdara”, kao mesto Inkubatora fakulteta tehničkih nauka i novih IT startapa, sa različitih strana stiže upozorenje da Srbija nema dovoljno elektroinženjera i informatičara.
Profesor Zoran Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kazao je na nedavnom skupu posvećenom ovoj temi da se Srbija suočava sa odlivom mozgova i školstvom koje se sporo prilagođava promenama.
– IT društvo je budućnost, a mi smo se učaurili, ne menjamo se brzo – istakao je profesor Jovanović.
Osim toga, kako kaže Nikola Subotić, izvršni menadžer „IT akademije” u Beogradu, široki slojevi stanovništva nisu dovoljno informatički pismeni.
– Šveđani su u prvih nekoliko nacija po intenzitetu korišćenja informacionih tehnologija. Otuda se tamo svakodnevno rađaju nove preduzetničke ideje i uspešni IT projekti. U Srbiji tek negde oko polovine domaćinstava poseduje računar, a godišnje se školuje manje informatičara nego što nam je na tržištu potrebno – objašnjava Subotić.
On kaže da su poreske olakšice i subvencije dobrodošle, ali da dugoročne rezultate daju samo „podsticanje kvalitetnog IT obrazovanja, olakšavanje administrativnih procedura, smanjenje poreza i razvoj preduzetničkog duha”.
– Potrebna nam je jasna strategija i opredeljenje gde hoćemo da budemo za 10 ili 20 godina.
A da li bi ta strategija morala da podrazumeva i privlačenje velikih investicija? Da li napredak u ovoj oblasti može da se temelji samo na stručnosti programera i entuzijazmu početnika u biznisu ili je tu ipak potreban upliv novca sa strane? Kako objašnjava Jasna Matić, program državne pomoći IT firmama upravo je koncipiran tako da podstakne razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća, ali i da privuče investicije velikih multinacionalnih kompanija:
– Najbrži razvoj u ovoj oblasti postigao bi se kombinacijom malih firmi i velikih investicija, kao što je to slučaj i u drugim zemljama.
Uspeh „Spotifaja” daje nadu i drugima
Analitičari veruju da je Švedska sjajno tržište digitalnih uređaja, jer su kupci obavešteni i zahtevni pa pokretačima startapa mogu odmah da pruže povratnu informaciju – valja li njihova aplikacija ili ne.
Svetski poznat muzički servis „Spotifaj” počeo je kao mala firma u Švedskoj da bi danas vredeo milijardu dolara. Šveđani iz ovog sektora su prošle godine privukli oko 108 miliona evra investicija, dok Norvežani mogu da se pohvale sa duplo manje.
J. Stevanović
objavljeno: 05/06/2013
