Izvor: B92, 14.Maj.2011, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šampion onlajn igara na tronu MIT-a
Izbor Joišija Ita za direktora čuvenog Masačusetskog instituta pokazuje da na scenu stupa generacija stasala uz internet, koja se podjednako lako kreće i kroz realne i kroz virtuelne svetove, i koja između tih svetova i ne vidi nikakve granice.
Preduzetnik, star 44 godine, bez fakultetske diplome, postaje direktor jedne od najznačajnijih američkih visokoškolskih ustanova i svetski poznate, medijske, istraživačke laboratorije, a svet nauke i visokog obrazovanja suočen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je sa dramatičnim pitanjem: da li je to kraj vekovima građenog i ’betoniranog’ pravila da, u sistemu visokog školstva, ništa nije moguće, pre svega, bez diplome o završenom fakultetu?
Zvuči kao zaplet televizijske drame, u produkciji BBC-a, ili XBO-a, ali ova priča je stvarna i desila se upravo ovih dana.Šta se,zapravo,dogodilo?
Glavni akteri su MIT (Massachusetts Institute of Technology) i njegova „MIT medijska laboratorija”, koja u oblasti avangardnih medijskih i tehnoloških istraživanja, eksperimenata i rešenja, od početka svog postojanja (1985) predstavlja sam svetski vrh. A novi direktor čuvene medijske laboratorije, četvrti po redu od njenog osnivanja, čovek koji nikada nije završio fakultet, jeste Joiši Ito, poznat kao Džoi. Uz to, Japanac.
Iz njegove interesantne biografije NY Times izdvaja da se Džoi formirao i u Tokiju, i u američkoj Silicijumskoj dolini, podjednako. Ali, niti je on uobičajeni japanski „tehnologista”, niti prosečni „nikad nediplomirani student”. On je pripadnik prve generacije koja je stasavala uz internet. Zbog toga, prirodan deo njegove karijere jeste i članstvo u upravnom odboru organizacije koja upravlja internetom, poznate kao Icann. Sasvim prirodno za njega, ali kao podatak za biografiju direktora visoke akademske institucije neobično je i to da je dosegao nivo „cehovskog majstora” u fantazmagoričnoj onlajn igri „World of Warcraft”. Uz to, kao investitor, pojavljuje se u petnaestak svetskih sajber-projekata među kojima su i Flickr, Last.fm i, danas sveprisutni, Twitter.
Još 1994. godine Džoi je bio jedan od osnivača prvog, komercijalnog, internet provajdera u Japanu. I jedan od „prvoboraca” softverskog „open-source” pokreta. Danas je član upravnog odbora Mozilla fondacije koja nadgleda razvoj potpuno slobodnog, ultrapopularnog, Firefoxa. Suosnivač je, i predsednik,neprofitne organizacije „Creative Commons”, koja za cilj ima upravo slobodnu razmenu digitalnih informacija.
Džoi i dalje ima kuću u blizini Tokija,ali 2008. godine preselio se u Dubai sa željom da bolje shvati šta je to Bliski istok. Tim potezom želeo je i da postane „stanovnik sveta”. Dosledno tom opredeljenju on na putu provodi blizu 230 dana godišnje. Sve o tim doživljajima, odmah, objavljuje na internetu, multimedijalno – putem teksta, fotografija, video-zapisa...
Džoi je kratko studirao računarske nauke na američkom univerzitetu Tafs. U tom ambijentu osećao se skučeno. Kasnije, pohađao je studije fizike na Čikaškom univerzitetu. Tu je zaključio da ga studije, zapravo, usporavaju. „Jednom prilikom zamolio sam profesora da mi objasni rešenje problema tako da mogu da ga shvatim intuitivno. Ne shvata se intuitivno, odgovorio je profesor. Formula se uči napamet i tako se dolazi do pravilnog odgovora. To je bio kraj studiranja za mene”, seća se Džoi.
MIT medijska laboratorija, i njen slavni osnivač, arhitekta Nikolas Negroponte, razmotrili su 250 mogućih kandidata za poziciju direktora, pre nego što su se odlučili za Joiši Ita. Negroponte kaže da su Itove posebne sposobnosti, kao vođe, presudile. A Rafael Rif, rektor MIT-a, opisuje Ita kao „inovativnog mislioca koji razume strahovite potencijale tehnologije, a naročito interneta i njegovog uticaja na obrazovanje, poslovanje, i društvo, u celini”.
U skladu sa svojim dosadašnjim delovanjem, i ulogom, MIT je povukao avangardan potez. Potez sa nekoliko naravoučenija koja, u stvari, samo potvrđuju dobro poznate, ali možda malo zaboravljene, istine. Prvo, u teškim vremenima „betonirana” pravila lakše se ruše nego u vremenu „blagostanja”. Drugo, u izvlačenju iz „teškog vremena”, sposobnost preduzetništva, i liderstva u preduzetništvu, nadvladava druge sposobnosti, uključujući i one koje su verifikovane najvišim akademskim zvanjima. Treće, na scenu stupa generacija koja se podjednako lako kreće i kroz realne i kroz virtuelne svetove, i koja, između tih svetova, zapravo i ne vidi nikakve granice.
Šta bi, za našu realnost, ova priča mogla da znači?
Za naše visokoškolske institucije, i zakonodavce, zaglavljene između prihvatanja i negacije Bolonjske deklaracije, ovo je signal da nailazi vreme u kome će, nove generacije mladih, uz pomoć novih digitalnih tehnologija, i raznovrsnih virtuelnih svetova, lakše da se odlučuju da komplikovanu trku za bodovima i diplomom zamene sa trkom u preduzetničkom višeboju. I to će činiti više intuitivno nego racionalno.
Očigledno je i to da visokoškolsko obrazovanje treba da odgovori na potrebe novih poslovnih i društvenih okolnosti koje su, sve više, definisane novim digitalnim tehnologijama. Okolnosti u kojima intuicija, razvijena do šampionskih nivoa u komplikovanim, virtuelnim, onlajnigrama, predstavlja dobitničko obeležje novih lidera. I u kojima diplome nisu više tako neprikosnovene da automatski eliminišu istančani i godinama, kroz virtuelno takmičenje, razvijani „osećaj”.
Za naše mlade generacije ovo je potvrda da virtuelni svetovi, sa kojima, i u kojima, one odrastaju, nisu samo puke „igre”, i traćenje vremena, nego i stvarni poligoni u kojima se, na veoma opipljiv način, ali i čistom intuicijom, stiču raznovrsne visoke kvalifikacije koje, u krajnjem zbiru, mogu da otvore i najneverovatnije životne šanse. I da se, uz to, živi kao „stanovnik sveta”. Autor: Stanko Crnobrnja
.jpg)
