Izvor: B92, 14.Okt.2011, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajber-lopovi još brži od žandarma
Nova knjiga Miše Glenija o dimenzijama i dometima kompjuterskog kriminala, špijunaže i ratovanja.
Zavisnost od kompjuterskih mreža dostigla je opasan nivo za veoma kratko vreme: za manje od dve decenije. Ogromne delove ključnih nacionalnih infrastruktura danas kontrolišu sve složeniji i napredniji računarski sistemi, a to se odnosi i na sve aspekte lične svakodnevice.
Ovo je pozornica na kojoj u svojoj najnovijoj knjizi „Tamno tržište: sajber-lopovi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sajber-panduri i vi” Miša Gleni analizira rastući problem takozvanog sajber-kriminala. Britanski publicista i novinar koji je poznat po svojim knjigama koje se bave raspadom bivše Jugoslavije, na neki način nastavlja ono što je započeo u prethodnoj („McMafia”) čija je tema organizovani globalni kriminal, kome je „sajber-mafija” zasebna grana.
„Tamno tržište” se ne bavi toliko tehnologijom, koliko ljudima, hakerima i njihovim nalogodavcima. Za Glenija, koji je o svojoj novoj knjizi govorio u vašingtonskom „Vilson centru”, ovo je tema koja je „komplikovana, ali veoma bitna”, kako za države tako i za pojedince.
Malverzacije na internetu on svrstava u tri kategorije: sitan kriminal niskog dejstva, ali velikog volumena (uglavnom prevare sa kreditnim karticama); sajber-špijunaža (korporativna krađa i prekrađa poslovnih planova i intelektualne svojine) i sajber-ratovanje. Akteri u sve tri oblasti svrstani su međutim u samo dve grupe: hakeri i obaveštajne službe.
Kad je reč o dejstvu sajber-kriminalaca prema pojedincima, Gleni kaže da nas pogađa sve i pri tome izaziva najveći publicitet. Navodi statistike po kojima je provaljeno 65 odsto kreditnih kartica danas u opticaju. Nedavni izveštaj Bele kuće navodi da je šteta od toga bilion dolara, ali Gleni smatra da je ovaj iznos „pao s neba”, jer nema pouzdanog načina da se utvrdi koliko štete sajber-prevare nanose nacionalnim ekonomijama.
Zna se, međutim, koliko se troši na odbranu, za sajber-bezbednost. Ako se isključe Kina i Rusija, broj za svet je oko 110 milijardi dolara godišnje, sa prognozama se da će u idućih pet godina to biti duplirano.
Prevare, to jest krađe, imaju veoma raznovrsne forme. Novi trend su tako upadi u platne liste i kadrovska odeljenja velikih korporacija, sa više hiljada zaposlenih, da bi se tamo ubacili fiktivni radnici. Kompjuteri potom njihove plate svakog meseca prebacuju na račune „mazgi”, lokalnih ljudi koji zadržavaju oko deset odsto svote, a ostalo šalju ne račune na egzotičnim lokacijama da bi se te pare oprale.
Poređenja radi, u klasičnim pljačkama banaka, onih sa maskama i pištoljima, kriminalci su u prvoj polovini 2010. odneli 17,5 miliona dolara, dok je u istom periodu, jedna grupa sajber-kriminalaca iz Ukrajine, malverzacijama sa platnim spiskovima samo tri korporacije iz Kalifornije, iz njih izvukla i oprala 40 miliona. Dok su pljačke pratile televizije i novine, na lice mesta izlazila je policija sa automobilima i helikopterima, ovo drugo je obavljeno veoma diskretno – i otkriveno tek naknadno.
Gleni konstatuje da su glavna legla sajber-kriminalaca u BRIK zemljama (Brazil, Rusija, Indija i Kina), mada su u poslednje vreme u ekspanziji i u Turskoj, Indoneziji i Portugaliji.
Problemi u suzbijanju sajber-kriminala su veliki. Nailazi se prvo na problem građanskih prava i sloboda, jer svaki iole savršeniji softver za nadzor kriminalaca proizvodi i „kolateralnu štetu” – narušava privatnost i nedužnih.
Konstatujući da među tri glavne sile, SAD, Rusija i Kina, zasad nema sporazuma o nadzoru Interneta, Gleni kaže da „polako ulazimo u fazu kada Rusi i Kinezi shvataju da malverzacije na vebu nisu dobre ni za njih”, pre svega zbog međuzavisnosti koju je donela globalizacija.
„Nije u kineskom nacionalnom interesu da se u SAD dogodi sajber-diverzija velikih razmera, kao što je recimo slom elektrodistributivnog sistema koji bi trajao više dana – jer bi posledice toga naknadno osetila i kineska ekonomija”, kaže on. „Pomalja se podudarnost interesa velikih sila da se sajber-kriminal obuzda. Industrijska špijunaža je međutim nešto drugo i to je već je središnji problem između Kine i SAD.”
Međunarodni sporazum o osnovnim pravilima ponašanja u sajber-prostor je postao neophodnost, a što se tiče odnosa sajber-snaga, SAD su u tome neosporna supersila koja je iznad svih, a slede Kina, Rusija, Izrael, Britanija, Francuska i Nemačka. SAD su, uostalom, nedavno osnovale Sajber-komandu i sajber-prostor proglasile novim domenom nacionalne odbrane, pored kopna, mora, vazduha i svemira. NSA (Nacionalna agencija za bezbednost) ima najveće kapacitete za digitalno špijuniranje na svetu.
Možemo li, međutim, da se mi kao pojedinci odbranimo od sajber-napasnika? Gleni je preporučio maksimalan oprez i preduzimanje svih mera predostrožnosti, ali i sumorno zaključio da ako je neko zaista rešio da nas provali – spasa jednostavno nema.
Autor: Milan Mišić
