Izvor: B92, 27.Apr.2012, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Kongres prihvatio CISPA
Za razliku od SOPA, kontroverzni predlog zakona nije naišao na glasan i jedinstven otpor. Mora još da prođe Senat, a preti mu i veto predsednika.
Predstavnički dom američkog Kongresa podržao je kontroverzni zakon o nadzoru interneta, odbivši sve glasnije kritike da će time više naštetiti privatnosti Amerikanaca nego pomoći cyber bezbednosti.
Cyber Intelligence Sharing and Protection Act (CISPA) je prihvaćena sa 248 glasova za i 168 protiv, uz podršku demokrata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i republikanaca. Prema njenim odredbama, internetske kompanije moći će da predaju poverljive podatke i komunikaciju svojih korisnika bezbednosnim službama američke vlade poput National Security Agency.
Tokom maratonske rasprave koja je prethodila usvajanju zakona kritičari i protivnici su upozoravali kako će poništiti sve zakone o zaštiti privatnosti dosad donesene i dozvoliti vojsci i obaveštajnim službama dosad neviđeno špijuniranje Amerikanaca, piše CNET.
Tako bi mogli da postanu odstupni zdravstveni kartoni, podaci vezani za registraciju oružja, kreditne kartice i slično.
Formalno, CISPA ne bi davala nikakva dodatna ovlašćenja kad je nadzor u pitanju. Ali otvara vrata novoj eri deljenja informacija između kompanija i vladinih agencija, i to s ograničenim nadzorom i zaštitom privatnosti.
Odbijen je niz amandmana kojima bi se blago ograničilo zadiranje u privatnost, dok oni ozbiljniji nisu ni uzeti u obzir. To je podstaklo neke poslanike da nevoljno glasaju protiv, ali na kraju ih nije bilo dovoljno.
Cispu kontroverznom čini odredba po kojoj, bez obzira na bilo koju drugu zakonsku odredbu, kompanije mogu da dele i razmenjuju informacije s Ministarstvom državne bezbednosti, Poreskom upravom, NSA i drugim agencijama. Drugim rečima, poništiće sve dosad usvojene zakone vezane za zaštitu privatnosti na saveznom nivou i nivou pojedinih saveznih država, uključujući i one koji pokrivaju prisluškivanje, medicinske i obrazovne podatke...
Zagovornici zakona tvrde kako je on nužan u zaustavljanju kineske vlade i Rusa pri krađi američkog vlasništva i da štiti privatnost time što vladi brani traženje informacija od privatnog sektora.
Jedna od najvećih razlika u odnosu na SOPA je u tome što je potonji zakonski predlog doživeo poraz zahvaljujući širokom savezu internetskih kompanija i miliona korisnika. Sa CISPA to nije bio slučaj - čak su ju podržale kompanije poput Facebooka, Microsofta, Oraclea, Symanteca, Verizona, AT&T-a, Intela, T-Mobilea, Nokie i Qualcomma.
Verovatno tokom idućih dana možemo očekivati još jednu u nizu globalnih akcija haktivističke grupe Anonymous.
Ovlašćenja CISPA protežu se daleko van internet kompanija i društvenih mreža. Odnose se i na provajdere internet usluga, koji u SAD ionako već prilično dobro sarađuju s vlastima.
Zakon treba još da bude odobren i u Senatu, koji već godinama ne propušta legislativu vezanu za cybersigurnost. Nije isključeno ni da će predsednik Barak Obama na kraju da pribegne vetu.
