Izvor: Blic, 16.Dec.2014, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Robna marka kao zalog za dobijanje kredita

I u Srbiji bi uskoro intelektualna svojina mogla da bude zalog za dobijanje kredita, saopštavaju iz Privredne komore Beograd.

To je od velike vaznosti, posebno za preduzeća zasnovana na znanju mala i srednja, kako bi mogla da razvijaju proizvodnju. Iako se o značaju inovacija i intelektualnoj svojini kod nas sve češće govori, do sada je u Srbiji u svega dva slučaja robna marka uzeta kao zalog za dobijanje kredita.

Na koji način opšteprihavećenom metodom proceniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koliko finansijski vredi neki patent, tokom protekle tri godine u Srbiji su kroz projekat "Evila", obučavane sve institucije koje pružaju podršku malim i srednjim preduzećima.

Projekat je sprovela Privredna komora Beograda uz pomoć Zavoda za intelektualnu svojinu, a zahvaljujući stedstvima Programa za transnacionalnu saradnju za Jugoistočnu Evropu.

Namera Evropske komisije koja je inicijator projekta koji sprovodi u mnogim zemljama i regiona, bila je da se uspostave instrumenti za vrednovanje prava intelektualne svojine na nivou Evrope koji bi bio primenljivi u svim zemljama, što bi bilo jaka potpora privredi.

Velika šansa Srbije kada je reč o intelektualnoj svojini leži u kompjuterskim softverima, ali vrednovati se mogu i robne marke, žigovi, patenti, naučno istraživački rezultati, ljudski kapital, odnosi sa klijentima i procesi.

Međutim, put od procene vrednosti do odobrenja kredita u mnogim i razvijenijim ekonomijama, zna da bude dug, jer iako investitori i banke u principu priznaju važnost nematerijalnih dobara, često nisu spremni da prihvate ta dobra kao garanciju za ulaganje.

Prvi primeri procene vrednosti intelektualnih, nematerijalnih dobara i računovodstvenog iskazivanja istih u u Evropi su se pojavili u skandinavskim zemljama 90-ih godina prošlog veka. Danas se kao primer istice Austriju kao vodeća zemlja u EU u ovom smislu. Naime, Austrijski institut za standardizaciju je razvio i usvojio dva standarda za procenu finansijske vrednosti žigova i patenata.

Tu praksu uveliko primenjuje i Amerika, a posebno Kina u kojoj je u proteklih 5,5 godina 3,361 patenata bilo prihvaćeno kao garancija za dobijanje kredita.

U Srbiji je kroz projekat "Evila" sprovedena obuka i preduzeća i relevantnih institucija. Sada predstoje razgovori sa bankama, kojima treba predočiti primere dobre prakse.

Nastavak na Blic...