Izvor: Blic, 11.Sep.2014, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovi Đorđa Andrejevića Kuna u Boru: Krvavo zlato
U Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru 4. septembra je otvorena izložba „Krvavo zlato“ Đorđa Andrejevića Kuna (1904-1964), člana SANU i profesora na Likovnoj akademiji, umetnika poznatog po socijalnoj i revolucionarnoj grafici.
Kunovi crteži po kojima je stekao popularnost ilustruju Španski građanski rat u kojem je bio dobrovoljac, da bi po napadu Nemačke na Jugoslaviju pristupio Narodnooslobodilačkom pokretu. Manje je poznato da je i pre ratova bio izrazito društveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << angažovan umetnik. O tome svedoči mapa „Krvavo zlato“, umetnikov poklon Boru kojim, izlažući je, muzej obeležava 110 godina od Kunovog rođenja i 80 godina od njegovog boravka među rudarima, kada je radio skice za buduće grafike.
Na izložbi su uz listove iz mape „Krvavo zlato“ izložene i dve Kunove slike - „Panorama Bora“, pozajmljena iz Muzeja na Cetinju, i umetnikov „Autoportret“ iz Muzeja u Kragujevcu. Autor izložbe je Ivana Bročić, direktorka Muzeja u Boru, a njena saradnica je Kunova ćerka Mira, zahvaljujući kojoj je „Blicu“ omogućeno da publikuje nekoliko grafika i pomenuti autoportret.
Likovni opus
* Slikarski opus Đ. Andrejevića-Kuna čini oko 300 slika (od monumentalnih do intimnih) od kojih se više od 60 čuva u muzejima u zemlji i inostranstvu, isto toliko krasi državne institucije i privredne organizacije. Ostale su u privatnim kolekcijama.
* Evidentirano je više od 1.000 crteža od kojih je najveći deo u muzejima u kojima su i retki autorski otisci drvoreza mapa "Krvavo zlato", „Za slobodu" (o španskoj golgoti), “Crteži, skice i studije” (o španskom građanskom buntu, umetnikovom zatočeništvu u Bileći i beogradskoj periferiji), i “Partizani” (crteži iz NOB-a)
Revolucionar u duši, Kun se u radnički pokret uključio još dok je učio štamparski zanat. Tokom cele karijere, ne samo kao mladi idealista, trudio se da umetnošću menja svet. Tome je, pre svega, služila njegova grafika.
Sa tim ciljem stigao je i među rudare, u Bor. Tek što se vratio s Prvog svetskog kongresa pisaca iz Moskve, 1934, na kome je „ustoličen“ socijalistički realizam. Živeo je s njima skoro dva letnja meseca, silazio u jame, obilazio ih u skromnim domovima i crtao skice za buduće drvoreze. Rezultat je mapa grafika „Krvavo zlato”, preciznija od bilo kakvog dokumenta, uverljivija od bilo kog književnog štiva.
Kunovi ubojiti crteži koji su kao živa rana „pekli“ svest o nepravdi i neopisivom siromaštvu eksploatisanih rudara štampani su u Starom Bečeju - da bi se izbegla cenzura beogradske policije. Nije uspelo. Mapa je ipak zabranjena ali je znatan broj listova već bio iznesen iz štamparije i rasturen među naprednom omladinom...
Srpski Goja
Zbog toga što je ratne strahote gledao svojim očima i pomno ih skicirao boreći se za slobodu i jednakost, Đorđa Andrejevića Kuna mnogi poznavaoci naše umetnosti danas smatraju srpskim Gojom! (Slikar i grafičar Fransisko Goja autor je mape “Užasi rata”, hronike borbe Španaca protiv Napoleonovih trupa.)
