Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 00:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radim teško i sa plaže

Osim laptopa ili pametnog telefona, zaposlenom potreban samo kofer sa ličnim stvarima

Vrtoglavim napretkom tehnologije potpuno je izmenjen pojam klasične kancelarije. Danas se preko dvadeset odsto svih poslova u svetu može u potpunosti obavljati od kuće, na putu, u parku ili kafani. Informaciono-komunikacione tehnologije doprinele su da sve više ljudi može da se pohvali da su postali takozvani digitalni nomadi.

Istraživanje koje je nedavno sproveo Bi-Bi-Si pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da trenutno preko 22.000 ljudi u Velikoj Britaniji delimično ili u potpunosti koristi prednosti rada od kuće ili bilo koje lokacije u svetu. Jedna od njih je i Lea Vudvord koja je pre tri godine zamenila svoj kancelarijski posao u Londonu kako bi se posvetila radu na putovanjima.

– Ljudi stalno maštare da je provod negde na plaži i često žale zbog toga što im dan prolazi između četiri zida dok napolju sija sunce. Zbog sličnih razmišljanja sam i ja krenula ovim putem – kaže Vudvordova.

Lea priznaje da lokacija nazvana „nezavisnost” ima svojih prednosti, ali i mana.

– Ljudi misle da će sve biti „med i mleko” kada se otisnu u nepoznato. To može da bude mač sa dve oštrice. Kao prvo, mnogi izgube radne navike tokom putovanja, a i treba uskladiti sve svoje obaveze (rad, putovanja, slobodno vreme, odmor, vreme za razgledanje gradova i zemalja koje posećujete). Posebno treba imati u vidu činjenicu da više ne možete računati na sigurnost svoje kancelarije i kolega, a tu su i neki drugi problemi poput okruženja, buke, vremenskih prilika, slabe ili gotovo nikakve internet konekcije.

Još jedan digitalni nomad, istraživač i profesionalni bloger Kristijan Pejn tvrdi da je rad bez fiksne lokacije daleko dinamičniji i kreativniji, često i isplativiji, ali priznaje da je za pet godina koliko živi i radi kao digitalni nomad doživeo razne zgode i nezgode.

– Pre nekoliko godina izveštavao sam iz Iraka. Pošto nije bilo direktnih civilnih letova do Bagdada, morao sam da se snalazim kako znam i umem. Tako sam na primer leteo do Turske, a odatle sam ni manje ni više išao taksijem. Ovo mi je pošlo zarukom srećnim spletom okolnosti, jer je taksisti, zbog šverca benzina u Iraku, odgovaralo da me vozi i da se vrati sa punim rezervoarom i kojim kanisterom pride. O njegovim iskustvima u zemlji opustošenoj ratom Pejn dodaje da bi mogao da priča danima.

– Snalazio sam se na sve moguće načine. U mestima gde nije bilo internet konekcije vezivao bih svoj „maj-faj” (kombinaciju bežičnog rutera i 3G modema) za balon napunjen helijumom. Čak sam koristio i zmajeve povremeno. To je bila više nego komična situacija: jednom rukom kucate, dok drugom upravljate zmajem za koji je zakačena spravica koja je vaša veza sa svetom.

Tehnologija već sad omogućuje da samo uz pomoć laptopa ili pametnog telefona odradite praktično sve što vam je potrebno. Solarni paneli, punjive baterije, bežična konekcija, onlajn bekapovanje i ažuriranje podataka „zahtevaju” od krajnjeg korisnika još jedino kofer sa ličnim stvarima. Savremeni onlajn servisi nude besplatni skladišni prostor od dva do čak 50 gigabajta, pa nema potrebe čak ni za fleš memorijama ili eksternim čvrstim diskovima.

Stručnjaci procenjuju da bi do 2030. godine u SAD, Japanu i zemljama EU moglo biti ukinuto i do 40 odsto „fiksnih” radnih mesta. Poslovi koji zahtevaju striktno prisustvo jednog ili više radnika (pojedine grane industrije, nauke, medicine, vojske, carinske kontrole...) obavljaće se kao i do sada. Pored prilike da ljudi provode znatno više vremena sa porodicom i prijateljima, ovakvi metodi rada znatno bi rasteretili budžet zemalja a višak novca mogao bi biti raspoređen u druge korisne svrhe.

A. Čolaković

objavljeno: 05/09/2010

Nastavak na Politika...