Izvor: Politika, 26.Jul.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Računari koji misle
Ljudski mozak i međusobna komunikacija neurona mogli bi biti ključ za funkcionisanje računara budućnosti
Računarska tehnologija je u poslednje dve decenije napredovala do neslućenih granica. Ipak, uprkos činjenici da su aktuelni računari u mnogim oblastima daleko brži i sposobniji od ljudskog mozga, kad je reč o intuitivnosti i načinu komunikacije, čovek je apsolutno superioran. U skorijoj budućnosti možda neće biti tako. Naime, istraživački tim iz Univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Plimutu mesecima radi na proučavanju načina međusobne komunikacije neurona kao potencijalnog ključa za osnov funkcionisanja računara budućnosti.
Tim stručnjaka sa doktorom Tomasom Venekersom na čelu radi na softverskom simulatoru funkcionisanja neurona.
– Biologija može da bude dobar osnov za proučavanje računarske tehnologije. Fascinantno je to da mreža neurona u samo jednom ljudskom mozgu funkcioniše bolje, kompleksnije i intuitivnije od svih računarskih mreža na svetu zajedno. Nije dovoljno da računari samo izvršavaju zadate komande, već i da razvijaju audio i vizuelnu memoriju i blaži vid intuicije – kaže dr Venekers.
Iako u teoriji računari preko senzora i specijalizovanih aparata mogu da prepoznaju ljudske pokrete, određene namere i značenje pojedinih reči, naučnici smatraju da je ta sposobnost i dalje simbolična i da bi računari budućnosti, čisto iz praktičnih razloga, trebalo da daleko više „čuju”, „vide” i „razmišljaju”.
Kao glavnu inspiraciju istraživači iz Plimuta trenutno koriste složene procese u funkcionisanju neurona oka i njihovoj međusobnoj ulozi u stvaranju vizuelnog korteksa.
I dok Venekrs i njegov tim rade na softverskim simulacijama, naučnici iz Mančestera sa profesorom Stivom Furberom na čelu rade na konkretnom projektu računara koji bi rad svojih procesora bazirao na funkcionisanju ljudskih neurona. Računar će u početku posedovati 18 umreženih procesora od kojih će njih 16 simulirati grupe neurona. Cilj ovog projekta je da se u dogledno vreme stvore računari koji bi imali na milione procesora koji bi simulirali stotine milijardi neurona i njihovih interakcija.
– Naše razumevanje onog što se stvarno dešava u ljudskom mozgu je više nego simbolično. Svako novo, makar i simbolično saznanje u ovoj oblasti dovešće do džinovskih napredaka u oblasti funkcionisanja računara budućnosti – rekao je između ostalog Furber u nedavnom intervjuu za američko izdanje magazina „Nauka”.
Ovaj naučnik smatra da nećemo morati previše dugo da čekamo na ostvarenje futurističke zamisli o kompletnom upravljanju računara putem naših pokreta, reči, pogleda ili čak misli.
Analitičari procenjuju da bi povećanjem „mentalnih” sposobnosti računara svi profitirali. Poslovi bi se obavljali znatno brže i lakše, produktivnost bi bila višestruko povećana, ljudi bi imali više vremena za slobodne aktivnosti. Takođe, sami računari bi, između ostalog trošili manje energije od dosadašnjih i bili sposobni da rešavaju brojne tehnološke probleme na koje savremeno čovečanstvo trenutno nema odgovor.
A. Čolaković
objavljeno: 27/07/2010
