Izvor: Blic, 28.Okt.2014, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RAZVOD BRAKA na sudu: U najgorem interesu deteta
Svaki razvod je trauma, a razvod po tužbi u Srbiji je najčešće pakao. Može da traje dve i više godina, da košta i po 200.000 dinara, pate svi, a najviše deca.
Ništa se ne dešava na vreme, sudije ne poštuju rokove, socijalni radnici su nezainteresovani - najčešći su primeri iz prakse. Advokati su za prosečnog građanina skupi. Samo pisanje tužbe je 16.500 dinara, a izlazak na ročište po advokatskoj tarifi 18.000.
“Blic” je istraživao koliko su u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građanskim parnicama sudovi od pomoći građanima.
Ispovest oca: Pet godina Agonije
37 slučajeva u kojima je Ustavni sud (za sedam godina) utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. U 13 slučajeva radilo se o sporu za poveravanje deteta
Za to vreme doneto je na hiljade odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u svim ostalim oblastima. Imajući to u vidu, ovaj broj je zaista mali.
Dve reforme pravosuđa, četvoro sudija, dve privremene mere kojima su se deci menjali staratelji obeležili su brakorazvodnu parnicu koja je ušla u svoju šestu godinu. Kada je Beograđanin (ime poznato redakciji) aprila 2009. godine podneo zahtev za razvod braka uz koji je zatražio da se deca, zbog duševnog stanja majke, dodele njemu na staranje, ni slutio nije da ni pet godina kasnije neće biti razveden, da deca neće imati određenog staratelja i da će i on i deca postati žrtve neefikasnog sudskog sistema.
Prvom privremenom merom sin i ćerka bili su dodeljeni njemu do okončanja razvoda. Umesto razvoda, na scenu stupa reforma pravosuđa i predmet se dodeljuje drugom sudiji. Tri godine kasnije sudija donosi novu privremenu meru na osnovu protivtužbe majke - da deca budu dodeljena njoj. Otac podnosi zahtev za izuzeće sudije i predmet krajem 2012. godine dolazi u ruke trećeg sudije. Krajem 2013. godine nastupa reorganizacija suda, pa predmet dobija četvrti sudija. U međuvremenu je starije dete odlučilo da živi sa ocem, pa su brat i sestra sada razdvojeni.
- Koliko smo puta advokat i ja podnosili primedbe, zahteve, molbe. Čini mi se da pišemo i taj isti papir bacamo u kantu. Deca su odrasla i njihove potrebe se menjaju, ali sud to ne uvažava - ogorčen je ovaj otac.
Iz ugla advokata: Sud krši rokove
- Kad imaju zajedničku decu, u brakorazvodnu parnicu se po zakonu uključuje nadležni centar za socijalni rad. Tu nastaje prvo značajno usporavanje procesa razvoda jer se na mišljenje često čeka mesecima - kaže advokat sa desetogodišnjim iskustvom u brakorazvodnim parnicama Tijana Kostić.
Na centre za socijalni rad kivni su mnogi, a čini se da u rešavanju životno važnog pitanja kome poveriti decu nisu u stanju da iznesu posao.
- Klijenti se neprestano žale na njih. I zaista, ne udubljuju se u posao, često im nedostaje empatije. Rade po šablonu, a odlučuju o budućnosti dece - kaže Marija Halas Radulović, dugogodišnji advokat u ovim sporovima.
Sud u Srbiji ima zadatak da brak razvede tako da se za maloletnu decu nađe najbolje rešenje.
- Zakon kroz mnoge odredbe jasno definiše da se postupak mora voditi i okončati “u najboljem interesu deteta”, ali u praksi to nije slučaj - kaže advokat Marina Radulović Dimović.
Po zakonu, sudija mora u roku od osam dana po prijemu zahteva jedne strane da donese privremenu meru i odluči kod koga će biti dete dok traje brakorazvodna parnica, kada će drugi roditelj moći dete da viđa, kolika će biti visina privremene alimentacije, itd.
- To je hitan postupak, pogotovo u slučaju nasilja u porodici. Na to se, međutim, čeka mesecima. Imam primer žene koja je pobegla od muža nasilnika, a godinu dana je čekala na privremenu meru da joj sud dozvoli da viđa decu - kaže advokat Tijana Kostić.
Advokat Marija Halas Radulović smatra da bi trebalo promeniti zakon i propisati da sud na prvom ročištu mora da donese privremenu meru.
- Potrebno je obavezati sud da po službenoj dužnosti odmah donese privremenu meru i time privremeno reši kod kog roditelja će deca biti, gde, kad i u koje vreme će drugi roditelj da ih viđa i koliko će plaćati za izdržavanje deteta. To je u najboljem interesu dece - kaže ona.
Jedan od drastičnih primera sporosti i nezainteresovanosti sudova, veštaka i centara za socijalni rad, a na štetu deteta, jeste razvod dobrostojećeg para:
- Žena je podnela tužbu za razvod braka jer ju je muž tukao još dok je bila trudna. Tužba je podneta u julu 2012, kad je devojčica imala godinu dana, i proces do danas nije završen. Štaviše, sudija je prešla na drugu dužnost i sad će sve morati ispočetka. A tokom procesa je bilo gafova, poput toga da je veštak proglasio adekvatnim roditeljem oca koji je tukao trudnu ženu - ističe Nataša Radulović Dimović.
Podela imovine
Ako se dogovore, supružnici dele imovinu tokom iste parnice kojom se razvode, odlučuju o deci i alimentaciji. Međutim, ako sporazuma nema, vodi se poseban postupak za podelu imovine.
- I ti postupci traju mnogo duže nego što je potrebno. Imao sam slučaj u kom su muž i žena delili imovinu gotovo pet godina. Za otezanje je kriv sud, jer su već posle tri ročišta, za godinu dana, mogli zaključiti predmet, ali nisu - priča advokat Dejan Kovačević.
Posle razvoda suprug nije plaćao alimentaciju, oko sto evra za dete, koju je odredio sud. Nakon neuspešnih pokušaja da se sa njim dogovorim oko plaćanja, podnela sam krivičnu prijavu. Prijavu je napisao advokat koji me je kasnije zastupao i na sudu. Na sreću, i za prijavu i za izlazak na ročište advokat mi je naplatio pola tarife. Sud je relativno brzo doneo presudu kojom je bivšeg supruga obavezao da isplati sve zaostale rate i sudske troškove. Kažnjen je i uslovnom zatvorskom kaznom, odnosno da se ona preinači u zatvorsku ukoliko mi u roku od dva meseca ne isplati sav novac. Prošla su dva meseca, mogla sam da nastavim postupak i pošaljem ga u zatvor, ali sam odustala jer nisam želela zatvor za oca svog deteta - priča za “Blic” samohrana majka.
Sudija Jeremić: Veštačenja produžavaju suđenje
Tatjana Jeremić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da postupke za razvod braka najčešće produžavaju veštačenja koja supružnici traže nezadovoljni mišljenjem Centra za socijalni rad.
- Sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da odredi izvođenje dokaza veštačenjem i određuje rok u kom veštačenje treba završiti. Ukoliko ustanova koja je određena da obavi veštačenje nije u mogućnosti (iz opravdanih razloga) da u ostavljenom roku dostavi sudu nalaz i mišljenje o proceni roditeljske podobnosti, može tražiti od suda produženje roka. Budući da je reč o maloletnoj deci i da je sud taj koji odlučuje o njihovoj budućnosti, u ovakvim slučajevima sudija neće presuditi ko od roditelja će neposredno vršiti roditeljsko pravo, a da u potpunosti nije utvrdio sve relevantne činjenice rukovodeći se najboljim interesom deteta - kaže sudija Tatjana Jeremić.
Dok se ne donese konačna presuda, privremenom merom, koja ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka, sud može odlučiti koji roditelj će neposredno obavljati roditeljsko pravo. Razumni rok je dve godine.
