Izvor: Blic, 15.Okt.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiću zavideo i direktor njujorškog muzeja MoMA
Nema značajnijeg umetnika i državnika u poseti Beogradu koji nije obišao Muzej na Ušću koji je osnovao Miodrag B. Protić, a koji je već sedam godina zbog rekonstrukcije zatvoren.
Izložba “50 umetnika iz zbirki MSUB - Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989.“ večeras će biti svečano otvorena u Kući legata, a na ovoj postavci umetnik, pisac i osnivač Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Miodrag B. Protić (Vrnjačka Banja, 1922) zastupljen je delom “Imaginarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predeo“ (1962).
Izložba je organizovana u susret pedesetogodišnjici otvaranja zgrade MSUB na Ušću i s nadom da će tim povodom i biti završena njena rekonstrukcija koja traje već punih sedam godina.
- Za Muzej savremene umetnosti, Protić je u svakom pogledu bio ključna ličnost.
I nobelovac zadivljen zgradom na Ušću
- Ivo Andrić je po otvaranju Muzeja na Ušću, impresioniran i kolekcijom i zgradom i prezentacijom umetničkog fonda, Protiću prišao i zabrinuto mu rekao da ne bi želeo da bude u njegovoj koži. Na pitanje zašto, nobelovac mu je objasnio da je narod takav da kad nešto postoji veličanstveno, to je onda velika provokacija da se dovede na neku drugu ravan - kaže Svetlana Mitić, viši kustos MSUB.
Kao vešt diplomata koji je uspevao da manerviše u složenom političkom prostoru svoga vremena, on je, pored izuzetnog poznavanja savremene umetnosti imao i jasnu viziju kako bi budući muzej trebalo da finkcioniše. Nesumnjivo da je Protić u Beograd preneo i dogato iskustvo stečeno tokom sudijskog boravka u Njujorku gde je imao prilike i da se upozna sa osnivačem MoMA, Alfredom Barom – kaže Svetlana Mitić, viši kustos MSUB.
Protićev glas biće presudani i za izbor lokacije muzeja, a muzejsko zdanje na Ušću sa divljenjem će posmatrati i direktor Bar, priznajući da je ono i bolje od njujorškog jer ima pet nivoa i sa bilo kog se može sagledati celina.
- Arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović su za projekat nagrađeni i Oktobarskom nagradom, a kao spomenik kulture zgrada Muzeja je i danas biser savremene arhitekture. U osnovu je upisan oblik saća, što je pružalo mogućnost daljeg širenja samog zdanja, kada postojeći kapaciteti budi iskorišćeni – dodaje Mitićeva.
Marina Abramović, Oslobađanje memorije, 1976, crno beli video
Mrđan Bajić, Akumulacija, 1988, kombinovana tehnika
Tomislav Gotovac, Glave, 1970.
Dušan Otašević, Poliptih III, 1966, ulje na dasci
Bora Iljovski, Igra velike senke, 1987, ulje na platnu
Petar Lubarda, Fantastični predeo, 1951.
Marija Dragojlović, Crna satenska kutija, 1989.
Miodrag B. Protić, Imaginardni predeo I, 1962, ulje na platnu
I koncept je bio jasan - napraviti kolekciju koja će se razlikovati od zbirki moderne umetnosti koje već postoje u drugim muzejima.
– Zbog pravovremenih akvizicija, koje je Muzej sitematski sprovodio, kolekcija MSUB brzo je prerasla lokalne okvire i postala značajna za gotovo čitav region, a Muzej potvrdio poziciju jedinog muzeja savremene umetnosti u ovom delu Evrope. Otkupljivana su dela od prve polovine veka, paralelno sa delima savremene umetnosti. Proces otkupljivanja nije bio lak, ambicije su uvek prevazilazile novčana sredstva koja je zajednica odvajala, ali su otkupi ipak vršeni u kontinuitetu a zbirke jasno profilisane. Deo te otkupne politike Muzeja može se sagledati i kroz koncepciju izložbe “50 umetnika“ – dodaje kustos.
Izložba u Kući legata traje do 7. decembra
Izložba “50 umetnika iz zbirki MSUB - Jugoslovenska umetnost od 1951-1989.“ za posetioce je otvorena od sutra pa sve do 7. decembra, radnim danima od 12 do 20 sati, osim ponedeljkom. U toku trajanja izložbe organizovan je i raznovrstan prateći program. Zoran Erić je autor koncepcije i postavke, a kustosi izložbe su Svetlana Mitić i Mišela Blanuša.
Oni koju su radili sa Protićem, ističu da je bio krajnje posvećen i da se tačno znala podela rada.
– I danas u dokumentaciji Muzeja mogu da se nađu dugoročni planovi koji su sadržali opis i termine budućih izložbi, bilo da se radilo o retrospektivim izložbama, manjim studijskim, međunarodnim.. Poseban akcenat je stavljan na rad sa publikom, u tom smislu organizovani su brojni seminari, predavanja, dovođenji ugledni predavači iz zemlje i inostranstva. Sam Protić je govorio, da muziku koju najviše voli da čuje u Muzeju je muzika pisaćih mašina – kaže sagovornica.
Muzej je stekao mnoge značajne legatore dok je Protić bio direktor MSUB, a o reputaciji ustanove najbolje svedoči podatak da verovatno nema značajnijeg umetnika i državnika koji tokom boravka u Beogradu nije obišao postavku na Ušću.
- Poseban akcenat je bio na međunarodnoj saradnji, a svakako da treba istaći izlagački i izdavački poduhvat u vidu organizovanja veliki decenijskih izložbi jugoslovenske umetnosti, propraćene katalozima sa stručnim tekstovima koji su i danas nezaobilazna literaturu u obrazovanju studenata istorije umetnosti- navodi Mitićeva.
Dok je bio na čelu MSUB, a 1980. je otišao u penziju da bi se posvetio slikarstvu i pisanju, Protić je smatrao da kao direktor Muzeja njegova dela ne treba da budu obuhvaćena akvizicijama, pa ona i nisu otkupljivana od autora. Kasnije, 1994 i 2005, MSUB pokloniće dva izuzetna legata svojih dela.
Lubarda, Protić, Tabaković, Jevrić, Otašević, Abramović...
U pet prostorija Kuće legata osmišljene su posebne prostorne celine, a publika će imati priliku da vidi dela Petra Lubarde, Bogoljuba Jovanovića, Petra Omčikusa, Ivana Tabakovića, Leonida Šejke, Vladana Radovanovića, Olge Jevrić, Gabrijela Stupice, Miodraga Miće Popovića, Vojina Bakića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Julija Knifera, Stojana Ćelića, Vladimira Veličkovića, Dušana Otaševića, Marine Abramović, Raše Todosijevića, Mrđana Bajića...
