Izvor: Blic, 11.Sep.2014, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijatelj Henrija Mura za "Blic": Bio je zvezda, ali ne selebriti
Bio je impresivna ličnost, rekao je za „Blic“ Dejvid Mičinson, inače doskorašnji direktor Fondacije „Henri Mur“.
Bili ste njegov saradnik, bliski prijatelj... Ko je Henri Mur?
- Sreo sam ga 1968, bilo mu je 70 godina i već je bio svetska zvezda, što je bilo sasvim logično i prirodno, s obzirom na njegova dela. Harizmatičan, impresivan, a jednostavan čovek. I po njegovom domu se videlo kako mu se pretapaju rad, stvaralaštvo i privatnost. Prostor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za rad je bio u sredini, a okolo kuhinja, dnevni boravak, gde je često bivalo puno ljudi, od sekretarice ga je delio stakleni zid...
Koje je najmarkantnije obeležje njegovih dela koja su ga načinila svetskom zvezdom?
- Njegova skulptura ima uzbudljivu, prijemčivu univerzalnu dimenziju, prilagodljiva je bilo kojoj situaciji, prostoru. U periodu formiranja na njega nije uticala samo kultura Evrope već i drugih kontinenata, naroda, raznih istorijskih perioda... Stvarao je umetničke forme koje su u svima budile emociju. Nikada se nije bavio političkim pitanjima. Sva dela je mogao izlagati u bilo kom delu sveta i ona bi bivala zdušno prihvaćena. U Meksiku su u njegovim skulpturama prepoznavali nešto što je odlikovalo vreme pre Kolumbovih otkrića, dok u Japanu niko to ne bi video, već bi osećali azijski senzibilitet.
Šta je bila njegova ključna ideja ne samo kada je reč o delu već i o delovanju, životu?
- Ništa akademski-intelektualno, pre nešto intuitivno. Ljubav prema ljudima, blaga, neopterećujuća a temeljna, neprikosnovena. Odlikovala ga je fascinantnost i jednostavnost. Da ste ga upoznali, osetili bi da je to neko ko je hipnotisao. Nije bio visok, ali je imao prodorne plave oči. Prirodan, šarmantan, harizmatičan. Voleo je lepe žene...
Pa to je ljudski...
- Naravno. Ženski uticaj je bio poseban. Njegova majka, zatim supruga - oženio se 1929, zatim ćerka, koju je dobio 1946, obeležile su mu život i rad. Njegova je žena bila veoma važna, između ostalog, vodila je računa o njegovom vremenu, rasporedu.
Henri Mur od večeras u Beogradu
Večeras (19) će u Narodnom muzeju biće otvorena izložba “Henri Mur - grafičar” koja će trajati do 31. oktobra.
Izloženo je 80 grafika, pet modela skupltura i jedan radni model koji su nastali između 1934. do 1984, a posetioci će moći da vide i set fotografija samog umetnika i njegovog stvaralačkog procesa. Izložbu otvara ministar kulture Ivan Tasovac, a realizovana je u saradnji Britanskog saveta i Narodnog muzeja, a pokrovitelj je Banka Inteza.
Čuveni britanski umetnik (vajar, crtač, grafičar) svetskog renomea Henri Mur (1898-1986) posetio je Beograd 1955, postao počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti, u čijoj galeriji je izlagao, kao i u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić
Delo Henrija Mura danas?
- Gledano sa britanskog stanovišta, prvo govorimo o skulpturi. Kada sam ja odrastao, skulptura još uvek nije bila dovoljno priznata. Primerice, lično znao sam za Mura i Barbaru Hepvort (engleska vajarka 1903-1975, predstavnik modernizma. prim.n.) i ništa osim toga. Danas u Engleskoj i u celom svetu skulptura je dobila svoje mesto. Veliki broj dobrih, važnih skulptora u Engleskoj danas vide Mura kao preteču, kao nekog ko je na njih uticao. U Fondaciji „Henri Mur“ je izložba pod nazivom “Henri Mur i savremena skulptura”, kroz koju vidimo njegov uticaj na savremeno vajarstvo. Umetnik Ričard Long je došao na Murovo imanje, tražio da pokose travu na određeni način i to je smatrao vajarskim delom na Henrijevom tragu. On se inače bavi pejzažnom skulpturom.
Vaše viđenje umetnosti u aktuelnom ekonomskom, društvenom i političkom trenutku?
- Postoje zabrinjavajući trendovi. Prvi je komercijalizacija umetnosti, a drugi je da mnogi umetnici vide sebe kao selebritije. Mur nikad nije bio selebriti. Egzotičnost i harizma su jedno, a selebriti nešto sasvim drugo.
