Izvor: Blic, 25.Sep.2014, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća „zarobljena“ u lošem poslovnom ambijentu
Privatni sektor u Bosni i Hercegovini slab je i nerazvijen, a zemlja ima ozbiljne poteškoće u privlačenju investitora.
Za to je „najzaslužniji“ loš poslovni ambijent koji, ističu stručnjaci, nije prilagođen tržišnim uslovima poslovanja kompanija i ne podstiče razvoj privatnog preduzetništva. Istraživanja percepcije preduzetnika u BiH pokazuju da su njihovi glavni problemi godinama politike vlada, a najviše poreski sistem i politike. Na njih se, kao i na razna parafiskalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opterećenja, konstantno žali i Privredna komora RS.
- Da bi se stvorili povoljniji uslovi poslovanja potrebno je menjati zakone o porezu na dohodak, o radu, te o dečjoj zaštiti, a neophodno je raditi i na rešavanju problema nelikvidnosti fondova i privrede i na reformi javne uprave u cilju postizanja veće efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti. To su samo neki od naših zahteva – kaže portparol PK RS Vladimir Blagojević.
To jasno pokazuje da nije dovoljno imati značajne ekonomske potencijale i resurse, već da institucije moraju da podržavaju razvoj preduzeća, provodeći razne reforme.
Po ocenama Evropske banke za obnovu i razvoj, osim u poslovnim pokazateljima, BiH zaostaje za zemljama u regiji i u većini reformi koje se odnose na poslovanje.
Profesor Ekonomskog fakulteta Banjaluka Saša Petković, kaže da se loš odnos institucija prema privredi koju treba da podrže, vidi iz toga što privatni sektor „kreditira“, odnosno finansira javni, umesto da je situacija obrnuta.
Ojačati korporativno upravljanje
Za razvoj privatnog sektora i privlačenje ulagača u BiH, potrebni su pre svega snažniji kodeks korporativnog upravljanja, uključujući izvršenje sankcija, zatim snažnije prakse upravljanja rizikom da bi se poboljšao pristup finansiranju za nova preduzeća, te jači stečajni okvir i lakše restrukturisanje preduzeća, zaključci su učesnika Foruma za prosperitet i zapošljavanje održanog u maju ove godine u Sarajevu.
- Najbolji primer za to je PDV koji se naplaćuje po izdavanju, a ne pri naplati fakture, a zna se da naša preduzeća imaju velike probleme sa naplatom potraživanja. U Evropi je, međutim, dato malim preduzećima do određenog nivoa godišnjeg prihoda da taj porez plate kada naplate fakturu – kaže Petković.
Po njegovim rečima, u BiH nema ni institucija finansijske podrške kao što su fondovi rizičnog kapitala ili „anđeli investitori“, što dosta govori i o problemima privlačenja ulagača.
- Za njih smo malo i neatraktivno tržište, koje nema dovoljno potencijala i razvijenih tehnologija u koje bi se rizični kapital ulagao. Obzirom da nam ne funkcioniše pravna država, nemamo ni potrebnu zaštitu investitora, imamo neusaglašene zakone i zbog svega toga oni ne žele da investiraju i rade ovde – ističe Petković.
Nisu svi problemi, međutim, u institucijama. Ima ih i u samom privatnom sektoru u kojem, često, nedostaje preduzetničkog duha i ekonomskog znanja za upravljanje preduzećima. Stručnjaci EBRD i Međunarodne finansijske korporacije smatraju i da rukovodioci preduzeća u BiH često nisu ni pozvani na odgovornost za svoj rad što, takođe, odbija ulagače.
Po podacima EBRD, BiH ima najlošije rezultate u regiji i u procesu restrukturisanja velikih preduzeća u profitabilne kompanije.
- Postoji sveobuhvatan program privatizacije, ali je samo nekoliko glavnih preduzeća stavljeno na tržište – navedeno je u Strategiji EBRD za BiH u 2014. godini.
