Izvor: Blic, 10.Okt.2014, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici usvojili dopune Krivičnog zakona

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas većinom glasova dopune Krivičnog zakonika, koje predviđaju kazne zatvora od šet meseci do 10 godina za one koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u drugim zemljama ili organizuju i vrbuju građane Srbije da to čine.

Za predložene dopune glasala je većina poslanika, uključijući i opoziciju, osim poslamika SDA Sandžaka koji su bili uzdržani.

Kada je reč o krivičnim delima učestvovanja u ratu ili oružžanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sukobu u stranoj držžavi ona obuhvataju držžavljane Srbije koji učestvuju u ratu ili oružžanom sukobu u stranoj držžavi kao pripadnici vojnih ili paravojnih jedinica koje su u sukobu, a nisu pripadnici neke srpske misije pri međunarodnim organizacijama.

Za građane Srbije koji učestvuju u oružanom sukobu u stranoj ze

mlji predviđena je kazna zatvora od ššest meseci do pet godina, a težži oblik tog krivičnog dela je ono kada je učinjeno u sastavu grupe i tada je propisana kazna od jedne do osam godina.

Ko u nameri da izvršši to krivično delo na teritoriji Srbije vrbuje, podstiče drugo lice da učini to krivično delo, organizuje grupu, sprovodi obuku, oprema ili stavlja na raspolaganje opremu za izvršenje tog krvičnog dela ili prikuplja finansijska sredstava za učetvovanje u stranim zemljama u oružžanim sukobima, biće kažnjen zatvorom od dve do 10 godina.

Pod udar zakona doći će i stranci koji učestvuju u organizovanju učestvovanja u ratu ili oružžanom sukobu u stranoj držžavi i biće kažžnjeni od dve do 10 godina.

Tokom rasprave apelovano je na građane Srbije koji se trenutno nalaze na ratištima, uglavnom u Siriji i Ukrajini, da se u roku od najviše deset dana vrate u zemlju kako ne bi bili krivično gonjeni.

U debati poslanici opozicije ukazali su na nedoumice, a jedna od njih je i kako će se tretirati građani koji imaju dvojno držžavljanstvo, da li su kazne za grupni odlazak, uglavnom mladih, na ratišta širom sveta rigoriznije od pojedinačnih odlazaka odraslih ljudi, šta sa onima koji učestvuju u međunardnom sukobu, a ne čine ratni zločin, već su na strani ugroženih i štite civile.

Opozicione partije u Skupštini Srbije zalagale su se i za veće kazne onih koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu, naročito za organizatore.

Rasprava o amandmanima koji su poslanici tražili dodatna preciziranja zakona i oštrije kazne, trajala je oko dva sata.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Marijan Rističević podneo je amandman na osnovu kojeg bi se omogućilo da ne budu kažnjeni oni koji su silom naterani da učestvuju u ratnim sukobima, ali i oni koji "iz humanih razloga učestvuju u sukobima".

On je predloženim amadmanom zatražio i da se precizira da se terorističkom organizacijom smatraju samo one organizacije koje su ih kao takve odredile Ujedinjene nacije.

Njegov amandman je odbijen jer, kako je naveo predlagač poslanik Meho Omerović, "ukoliko bi on bio usvojen predložene dopune zakona bi izgubile smisao".

Amandman je podnela i poslanička grupa Demokratske stranke (DS) kojim su tražili preciziranje da "nijedna strana u sukobu nije državljanin Srbije".

Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Stefanović rekao je da predloženo rešenje zahteva dodatno preciziranje jer, kako je istakao, pitanje je šta bi se desilo u situaciji da, "ne daj bože, Srbija učestvuje u međunarodnom sukobu", na šta ga je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović upitao da li on to "predviđa da će Srbija

biti u sukobu".

Poslanik Nove stranke Zoran Živković ocenio je da je kaznena politika u Srbiji blaga i da bi za krivična dela koja se uvode Predlogom izmena Krivičnog zakonika sankcije trebalo da budu oštrije.

On je precizirao da se amandmanom koji ta stranka predlaže traži da za pojedince koji učestvuju u sukobima van Srbije minimalna kazna bude dve godine umesto šest meseci kako stoji u izmenama, da se za učestvovanje u grupi poveća sa jedne na tri godine zatvora, dok bi minimalna kazna za organizatore trebalo da bude pet a ne dve godine zatvora.

Živković je kazao da će ta stranka glasati za izmene Krivičnog zakonika nevezano za prihvatanje amandmana, ali da bi njihovim prihvatanjem Zakon bio efikasniji.

Poslednji amandman podnela je Stranke demokraske akcije (SDA) Sandžaka kojim je tražila da se precizira ko je ovlašćen da procenjuje nameru nekog da izvrši krivično delo.

- Mi podržavamo usvajanje ovog zakona, ali problem je ko će primenjivati ovaj zakon i ocenjvati nečiju nameru i verujemo da neće moći da se adekvatno sprovode sve dok se ne usaglasi nacionalna struktura u organima koji će ga primenjivati - rekao je poslanik SDA Enis Imamović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije prihvatio nijedan od predloženih amadmana.

Nastavak na Blic...

Radio 021: Imaju 10 dana da se vrate sa ratišta