Izvor: B92, 05.Apr.2011, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari se plaše SMS generacije
Danas stotine pa čak i hiljade ljudi mogu da kreiraju žive mape u realnom vremenu kako bi se shvatilo šta se gde dešava, kaže afrički aktivista, gost Share konferencije u Beogradu.
Platforme za „živo mapiranje" su u kriznim zonama ono što je magnetna rezonanca u urgentnom centru, dok bi obične, papirne mape mogle da se uporede sa rendgenom. Tako Patrik Majer slikovito opisuje značaj interaktivnih mapa u kriznim situacijama. Kriza može biti politička, socijalna, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili ekološka, tinjajuća ili burna.
Lider u oblasti novih tehnologija, ranog upozoravanja i građanskog otpora, jedan je od gostiju dnevnog programa Share konferencije koja se održava u Beogradu od 7. do 9. aprila, u organizaciji „State of exit" fondacije i uz podršku OEBS-a. Pred dolazak u Srbiji, pristao je da mejlom odgovori na nekoliko pitanja.
Rođen je i odrastao u Africi, magistrirao međunarodne odnose na Univerzitetu Kolumbija, a na Flečer školi prava i diplomatije treba da doktorira na temu kako pristup novim informacionim i komunikacionim tehnologijama menja raspodelu moći između represivnih režima i narodnih pokreta.
Direktor je za mapiranje kriznih događaja u neprofitnoj kompanija Ushahidi, specijalizovanoj za razvoj slobodnog softvera za prikupljanje informacija i interaktivno mapiranje. Osnovana je za vreme krize u Keniji, da bi nažalost vrlo brzo imala puno posla na Haitiju, u Čileu, Egiptu, Tunisu, Libiji, Japanu...
Koji su potencijali novih tehnologija u kriznim situacijama?
One nude uvid u to gde se šta dešava više nego što je ikada pre bilo moguće. Mape su se uvek koristile u reagovanju na krizne situacije, ali to su bile one na papiru, u PDF-u, one koje se ne menjaju i koje samo mali broj ljudi može da napravi. Danas stotine pa čak i hiljade ljudi mogu da kreiraju žive mape u realnom vremenu kako bi se shvatilo šta se gde dešava. To ljudima omogućava da se povežu i brže reaguju. One omogućavaju ugroženima da se međusobno povežu i pomognu jedni drugima, jer vlade često nisu u stanju da brzo pomognu velikom broju ljudi.
Ushahidi je startovao u Keniji. Da li se sada koristi u Japanu?
Zvaničnici japanske vlade koristiće „ajpede" sa Ushahidi aplikacijom da šalju informacije pravo sa terena, a jedan od tamošnjih operatera mobilne telefonije obećao je da će pozajmiti 12.000 mobilnih telefona volonterima.
Da li ove nove alatke mogu da se zloupotrebe za širenje netačnih informacija?
Da, kao i sve druge tehnologije. Ali ove alatke mogu da se koriste za prečišćavanje i proveru informacija i glasina. Nedavno sam se vratio iz Kirgistana sa kolegama iz UN, gde smo se uverili kako vešto i kreativno koriste nove tehnologije. Prošle godine u periodu međuetničke napetosti i nasilja širene su razne glasine, posebno SMS-om, kako je humanitarna pomoć zatrovana i da se vrše napadi na granicu. Ali građanske grupe su odmah na Skajpu otvorile grupu za proveru informacija. Čim bi neko čuo nešto, prosto bi otišao na grupu na Skajpu da proveri, jer ona čini relevantnu i pouzdanu mrežu. Neko je posle iskoristio svoje kontakte u medijima da razglasi dalje, a u dva grada su i telekomunikacione kompanije sarađivale tako što su slale SMS obaveštenja da su prethodne poruke sadržale neistine.
Da li Facebook i ostali društveni mediji podstiču političko angažovanje?
Pa, svakako mogu da se koriste za političko angažovanje. Kao što je rekao jedan egipatski aktivista, „koristimo Facebook da zakažemo protest, Twitter da koordiniramo, a YouTube da se pokažemo svetu”.
Da li mislite da se politički lideri danas plaše SMS generacije?
Da, to je razlog što mnogi autoritarni režimi ukidaju SMS i mobilne uopšte, jer se osećaju ugroženo.
A šta ako diktatori postanu još okrutniji i nađu nove načine da preseku Internet i mobilne telefone?
Mislim da će aktivisti postati još kreativniji i agilniji da zaobiđu i tu informativnu represiju. Kao što smo videli u Egiptu, i kad je Mubarak navukao zavesu na Internet, bilo je još mnogo informacija koje su se probijale. Neki su koristili dial-up, neki su fiksnim telefonom javljali medijima šta se dešava. Postojao je i speak-to-tweet projekat, koji je Egipćanima omogućavao da ostave poruku u govornoj pošti, a onda bi tu poruku neko iz mreže preveo i postavio na Twitter.
O čemu ćete govoriti na Share konferenciji u Beogradu?
O tome kako ljudi uz pomoć novih tehnologija mogu da pokrenu društvene promene. Na primerima Libije i Haitija objasniću kako su se razvijale informacione i komunikacione tehnologije.
