Izvor: Blic, 07.Okt.2014, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrili da mozak radi kao GPS
Članovi nagrađenog tima stručnjaka utvrdili su kako funkcioniše sistem u mozgu koji nam omogućava da se orijentišemo u prostoru.
Odakle našem mozgu mapa spoljnog sveta? O ovom pitanju su još u 18. veku razmišljali nemački filozofi. Odgovor su pronašli Džon O‘Kif, Mej-Brit Mozer i Edvard Mozer, čije je otkriće ćelija sistema prostorne orijentacije juče nagrađeno Nobelovom nagradom za medicinu.
O‘Kif je prvu komponentu tog sistema otkrio 1971. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je utvrdio da se određena vrsta nervne ćelije u delu mozga koji se zove hipokampus aktivira uvek kada se pacov nađe na određenom mestu u prostoriji. Prostorne ćelije nisu samo registrovale vizuelne podatke, već su pravile mapu okruženja.
Bračni par Mozer je 35 godina kasnije na univerzitetu u Trondhajmu identifikovao drugi tip rešetkastih nervnih ćelija koji stvara koordinatni sistem za precizno utvrđivanje položaja i pronalazak puta.
- Ovo je velika čast za nas i za sve koji su sarađivali sa nama - izjavila je Mej-Brit Mozer kada je čula da je dobila nagradu.
“Otkriće sistema kretanja u mozgu omogućilo je da naučnici bolje shvate mehanizam kretanja ljudi i utvrde kako njegovo nepravilno funkcionisanje kod obolelih od Alchajmera i drugih bolesti utiče na kognitivne funkcije čoveka”, navodi se u obrazloženju Instituta „Nobel“.
Dok je Džon O‘Kif imao punu podršku sredine u svojim istraživanjima, dvojac Mozer nije bio te sreće.
- Dolazimo iz neakademskih porodica i niko nas nije ohrabrivao da se bavimo naučnim radom - rekla je Mej-Brit Moser.
Bračni par funkcioniše tako što je Edvard zadužen za matematičke proračune i tumačenje rezultata, a ona uglavnom izvodi konkretne eksperimente.
Prof. dr Branko Đurović, neurohirurg i klinički neurofiziolog-epileptolog u Kliničkom centru Srbije, za “Blic” kaže da eksperimentalni radovi na životinjama sve više otkrivaju nepoznanice vezane za funkcionisanje ljudskog mozga.
- Hipokampus je mala tvorevina u slepoočnom režnju mozga o kojoj se govori tokom poslednjih nekoliko decenija. On je generator epileptičkog pražnjenja i centar za kratkoročnu memoriju. Eksperimenti na pacovima su pokazali da hipokampus ima uloge i u drugim moždanim funkcijama kao što je centar za prostorno planiranje, a to su dokazali ovogodišnji nobelovci - ističe prof. dr Đurović.
Rođen je 1939. godine u Njujorku. Od 1987. godine radi na Univerzitetu u Londonu gde je imenovan za profesora kognitivne neuronauke. Obožava košarku i šali se da će uprkos godinama jednog dana zaigrati za NBA. Kolege ga opisuju kao stručnjaka starog kova.
Rođena je 1963. godine u Norveškoj. Doktor je neuronauke i direktorka Centra kognitivne neuronauke u Trondhejmu. Ona je 11. žena koja je osvojila Nobelovu nagradu za medicinu. Supruga je upoznala u srednjoj školi i zajedno su studirali u Oslu. Imaju dve ćerke i zajedno vode laboratoriju.
Rođen je 1939. godine u Njujorku. Od 1987. godine radi na Univerzitetu u Londonu gde je imenovan za profesora kognitivne neuronauke. Obožava košarku i šali se da će uprkos godinama jednog dana zaigrati za NBA. Kolege ga opisuju kao stručnjaka starog kova.
