Izvor: Blic, 02.Okt.2014, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Opera za tri groša“ večeras na Sceni SNP: Rekvijem naših dana
Maestralna predstava Bertolta Brehta u režiji Tomija Janežiča.
Rađena u koprodukciji našeg najstarijeg teatra i Kraljevskog pozorišta sa Cetinja, u Crnoj Gori “Opera za tri groša” je izvedena u junu kada su i kritika i publika ne štedeći reči hvale ovaj četvoroipočasovni muzičko-dramski spektakl, između ostalog, ocenili uzbudljivim, spektakularnim, izvrsnim...
Janežić podseća da je, inspirisan “Prosjačkom operom” (1720, Dž. Gej) komad imao praizvedbu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1928. u Berlinu, doživeo uspeh, da je Breht pet godina kasnije zbog nacizma morao da napusti Nemačku, da je u drugoj polovini XX veka postao jedan od najizvođenijih i najduže igranih naslova...
“I nas se danas tiče. Prepliće se tu više aktelnih tema. Primerice, likovi su prostitutke, kriminalci, korumporani policajci, lopov otvora banku i svemu daje legitimitet... Tokovi novca određuju sve. S druge strane, baviti se Brehtom znači preispitivati pozorište kao medij. Brehtova distanca ne znači indiferentna uzvišenost već razumevanje stvari sagledavajući iz više uglova, distancirati se da bi bolje video stvari. U pozorištu, kao i u životu.”
Upitan za vrlo interesantan pozorišni program u kome su, između ostalog, dati frapantni socijalno-ekonomski podaci ugledni slovenački reditelj veli: “Oni su pokazatelj. Nikada se u istoriji čovečanstvo nije nalazilo u takvoj situaciji. Egipatski faraoni su bili beda u odnosu na današnje vlasnike kapitala i moći. Neoliberalni kapitalizam sa svojim zakonom profita je zapravo kancerogen. Jer sve što je normalno ima limite i meru, samo se ćelije raka množe bez limita i zato su smrtonosne. Postoje knjige i studije koje govore o tome da je čovek po svojoj prirodi sklon drugom biću, ima potrebu za ljubavlju, toplinom... Interes kapitala je čoveka proglasio samoživim negativcem. Kontekst je taj koji izvlači najbolje ili najgore iz čoveka. Breht veruje u snagu potlačenih, u njihov bunt.” Iako iskstvo govori, veli dalje Janežič, da se čovek oseća nemoćnim jer se protest danas čini obesmišljenim, treba kritički sagledavati stvari: “Verujem da je moguća i realna, drugačija preraspodela i organizacija društva”, kaže Janežič, dodajući je ovakav disbalans jednostavno neodrživ.
