Izvor: B92, 05.Maj.2009, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Održana javna demonstracija pretraživača Wolfram Alpha

Britanski naučnik Stiven Volfram, šire poznat kao tvorac programa Mathematica, održao je 28. aprila na Harvardu, u Berkmanovom centru za Internet i društvo, prvu javnu demonstraciju svoje nove Web alatke Wolfram Alpha koja će odgovarati na pitanja drugačije od Googleovog pretraživača.

Izvor: Mikro



Za razliku od tradicionalnih pretraživača kao što je Google, koji kao odgovor na upit prikazuju Web strane, Volframov izum nastoji da konkretno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odgovori na postavljena pitanja.

„Wolfram Alpha odgovara na pitanja izvodeći složena izračunavanja, zbog čega je zovemo 'računajuća mašina znanja'", rekao je njen izumitelj, dr Volfram. „Odgovaramo na pitanja čiji odgovori nisu eksplicitno napisani, ali se mogu izračunati."

Wolfram Alpha čine četiri komponente. Prva služi da pripremi podatke. „Uzimamo sve vrste podataka i obrađujemo ih, proveravamo, prečiščavamo i organizujemo, delom automatski, a delom i ručno."

Druga izvodi izračunavanja koristeći sve moguće algoritme i ogroman ali konačan broj matematičkih modela. Za ovaj deo je zadužena Mathematica ili bolje reći oko šest miliona redova programskog koda napisanih u istoimenom programskom jeziku.

Treća komponenta je zadužena za lingvističku analizu. U toku pretraživanja koristi algoritme za obradu prirodnog jezika kako bi se korisnicima omogućilo da pitanja postavljaju na engleskom na isti način kako bi to činili u normalnoj konverzaciji. „Našli smo rešenje koje lako izlazi na kraj s kratkim upitima, jer smo ustanovili da korisnici vrlo brzo odustaju od opširnog pisanja i sami izbacuju nepotrebne reči", objasno je Volfram.

Četvrtom komponentom se automatizuje prikazivanje rezultata tako da se mogu shvatiti.

Wolfram Alpha neće samo dati odgovor na pitanja poput „koliko je visok Mont Everest", već će ponuditi i čitavu stranu relevantnih informacija – sa navednim izvorima – kao što su geografska lokacija, obližnji gradovi i druge planine, zajedno s odgovarajućim grafikonima.

Prava inovacija našeg pretraživača je njegova mogućnost da stvari rešava „u letu", rekao je Volfram. „Ukoliko zatražite da uporedi visinu Mont Everesta s dužinom mosta Golden Gejt, on će vam to izračunati. Ako ga upitate kakvo je bilo vreme u Londonu na dan kad je ubijen Kenedi, proveriće podake i ponuditi odgovor. Upitate li je za dis dur, odsviraće vam skalu. Unesete li „10 flips for four heads" (deset bacanja za četiri glave) pogodiće da vam treba verovatnoća bacanja novčića. Ukoliko želite da saznate kad će biti sledeće pomračenje Sunca koje je vidljivo iz Čikaga ili gde se tačno nalazi međunarodna svemisrka stanica, on će to izračunati."

„Naš cilj je da stručno znanje učinimo dostupnim svakome, svuda i u svako vreme", rekao je Volfram. „Biće to kao kad razgovarate sa stručnjakom – Alpha će razumeti o čemu pričate, izvešće izračunavanja i prikazati rezultate."

Wolfram Alpha je projektovan imajući na umu pre svega profesionalce i akademski svet, tako da se trenutno slabo snalazi s popularnom kulturom. Termin "50 Cent" pokazao se na testovima kao „apsolutna strava", jer je temu o valuti pobrkao s popularnim američkim rep pevačem.

Ovo je jedan od razloga što, bar za sada, Wolfram Alpha neće biti pretnja Googleu, koji inače priprema sličnu vrstu pretraživačke mašine i prošle nedelje je predstavio jednu njenu verziju.

„Raspolažemo s izvesnom količinom informacija o popularnoj kulturi", rekao je Volfram. „Te informacije su u izvesnonm smislu plitke za izračunavanja, tako da trenutno možemo da nađemo ko je s kim u vezi ili koliko je ko visok, ali očekujem da ćemo ubuduće imati znatno više popularnih informacija. Lingvistički će to biti pravi užas, jer ako ubacite knjige i muziku mnoga imena će se sudarati s drugim konceptima."

Upućeni u tehnologiju smatraju da će ovaj pretraživač biti jednako važan za Web kao i Google. Predviđaju da će biti korisna alatka, ali da neće „ubiti" Google, jer je toliko različit da se neće ni takmičiti s njim. Jedan od analitičara izjavio je nešto ranije da „Wolfram Alpha ne daje kao rezultat dokumente koji možda sadrže odgovore, kao što to čini Google, nije džinovska baza znanja, poput Wikipedije, a nije ni jezički analizator koji posle obrade upita daje odgovarajuće dokumente, kao Powerset".

Wolfram Alpha i njegovih desetak hiljada procesora koji će raditi paralelno postaće javno dostupni kroz nekoliko nedelja.

Nastavak na B92...