Izvor: Blic, 02.Dec.2014, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 2016. "part tajm" studiranje: Lakše za studente koji rade
Uvođenje part tajm studiranja, koje će omogućiti akademcima da istovremeno rade i studiraju, samo je jedna u nizu novina u strategiji obrazovanja.
Akcioni planovi za sprovođenje strategije predviđaju da uvođenje part tajm studiranja počne za nešto više od godinu dana i trebalo bi da bude veliko olakšanje za studente koji moraju da rade i da sami plaćaju studije.
- Part tajm znači studiranje sporijim tempom. Student ne mora da upisuje takozvanih 60 kredita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godišnje, odnosno da prijavljuje sve ispite iz jedne školske godine. Ako je zaposlen, prijavljuje onoliko ispita koliko procenjuje da će uspeti da položi. Njemu će biti omogućen fleksibilniji raspored vežbi i predavanja. Još nije definisano da li bi studenti na part tajmu bili isključivo samofinansirajući, ili bi mogli da konkurišu i za budžet - objašnjava za „Blic“ prof. dr Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu i saradnik Ministarstva prosvete.
Visoka cena školarina, koja u proseku iznosi oko 1.000 evra, primorala je mnoge studente, a naročito one koji žive kao podstanari, da nađu posao. Međutim, otkako je bolonja zaživela na fakultetima, studenti su obavezni da ceo radni dan provode na vežbama i predavanjima.
- Bolonja predviđa da ispunjavate sve predispitne obaveze, da slušate sva predavanja i vežbe, pišete seminarske radove, pripremate prezentacije i tako skupljate bodove. Radim kao konobar i kad sam u dnevnoj smeni, ja sve to jednostavno ne mogu da postignem. Zbog posla sam ponavljao godinu, ali zaradom plaćam stanarinu i ostale troškove - priča Miloš Petrović, koji je pre tri godine došao u Beograd da studira prava.
Pored part tajm studiranja, akcioni planovi obavezuju fakultete da u narednim godinama uvode e-učenje, odnosno slušanje nastave i polaganje ispita preko interneta. Virtuelni amfiteatar kao vid učenja u svetu koristi na hiljade ljudi u više od 70 država.
- Tendecija je svuda u svetu da se deo nastave prebaci na internet. S jedne strane, to zahteva veća ulaganja u fakultete, ali s druge strane, drastično smanjuje troškove održavanja nastave i pogoduje studentima koji ne žive u blizini fakulteta - ističe profesor Popović.
U akcionom planu je i uvođenje velike mature. Ministarstvo prosvete nije odustalo od te namere. Rok je 2018. godina, pa će generacija koja će upisati srednju školu 2015. godine, a to su sadašnji osmaci, prva polagati po tom sistemu. Prema poslednjem konceptu, velika matura sastojala bi se iz obaveznog i opcionog dela. Obavezni deo za gimnazijalce podrazumevao bi polaganje srpskog, matematike, prvog stranog jezika i izbornog predmeta, dok bi u okviru opcionog dela maturanti polagali dodatne predmete koji su potrebni za upis na određeni fakultet ili visoku školu.
