Izvor: Blic, 12.Dec.2014, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OKUPLJANJE U ZATVORU Evo kako je nastala Islamska država
Teroristička organizacija Islamska država rođena je u jednom zatvoru u Iraku, i to ispred nosa američkih bezbednosnih službi, priča jedan visoki komandant te grupe za britanski "Gardijan". Ovaj nekad mladi džihadista, sa ratnim nadimkom Abu Ahmed, dospeo je pre deset godina u Kamp Buka, zatvor na jugu Iraka, a danas je visoki zvaničnik Islamske države.
On se priseća da je, kao i drugi zatvorenici, u kamp došao sa velikim strahom, ali da su ubrzo svi shvatili da američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zatvor zapravo pruža izuzetnu priliku.
- Nikad ne bismo mogli ovako da se okupimo svi u Bagdadu ili negde drugde. To bi bilo opasno. Ovde, ne samo da je bilo bezbedno, već smo bili samo par stotina metara udaljeni od rukovodstva Al Kaide - priča on.
Upravo je u Kamp Buki upoznao Abu Bakr al Bagdadija, sadašnjeg vođu Islamske države, za koga se tvrdi da je najopasniji teroristički lider na svetu. Američka okupacija koja je, kako su on i njemu slični verovali, pokšavala da nametne promenu vlasti u Iraku u korist većinske šiitske populacije, a na štetu vladajućih sunita, zapravo je podstakla militantno delovanje Abu Ahmeda i njemu sličnih.
Njegova rana uloga u onome što će kasnije postati Islamska država obezbedila mu je sada visoku poziciju u "probuđenoj pobuni" koja se prelila van granica i stigla do Sirije. Pristao je da priča za "Gardijan" tek posle dve godine ubeđivanja i pošto je i sam počeo da sumnja u ispravnost ideologije IS. Naime, brutalnost IS počela je da se kosi sa njegovim stavovima koji su vremenom omekšali.
Al-Bagdadi, kako priča sagovornik "Gardijana", u početku je bio na distanci od drugih zatvorenika koji su ga smatrali tajanstvenim, dok su čuvari imali utisak da je on imao umirujući uticaj na okruženje i obraćali mu se sa molbom da pomogne u rešavanju sukoba među zatvorenicima.
Bagdadija su američke snage uhapsile u Faludži u februaru 2004. godine kada je već vodio jednu militantnu grupu. Većina zatvorenika - njih 24.000 podeljenih u 24 kampa - uopšte nisu znali ko je Bagdadi. Zatvorom se upravljalo po strogim hijerarhijskim linijama gde je boja uniforma održavala status zatvorenika. Zelenu su nosili osuđeni na duge kazne, crvenu oni koji su počinili zločine u zatvoru, dok su žuta i narandžasta bila za obične zatvorenike.
Mala militantna grupa koju je Bagdadi predvodio pre dolaska u zatvor, bila je jedna od mnogih nastalih na talasima pobune sunita od kojih su mnogi potom stali pod zastavi Al Kaide u Iraku, a zatim i Islamske države u toj zemlji.
- Bagdadi je bio tih i harizmatičan. Imali ste utisak da je neka važna osoba. Ali bilo je drugih mnogo važnijih, iskreno, nisam mislio da će dogurati tako daleko. Za sve to vreme, nova strategija izgradnje Islamske države koju je vodio, izrastala je pred nosem Amerikanaca. Da nije bilo američkog zatvora u Iraku, ne bi bilo ni Islamske države danas. Kamp Buka je bio fabrika koja nas je sve stvorila, izgradila našu ideologiju - priča Abu Ahmed.
Kako je vreme prolazilo, Bagdadi se sve češće nalazio u središtu svakog problema u zatvoru odakle je pušten u decembru 2004. Američke snage su ga veoma poštovale i za razliku od drugih zatvorenika, Bagdadi je mogao da odlazi u druge kampove i da posećuje ljude.
Zatvori su postali leglo radikalizacije i svi lideri su se tu redovno sastajali. Najvažnije figure u Buki bili su oni bliski nekadašnjem lideru Al Kaide Abu Musab al-Zarkaviju koji je 2004. priznat kao vođa džihada. Uprkos rezervama, do 2006. Abu Ahmed je, kako kaže, već postao deo "ubilačke mašine" koja je u naredne dve godine radila punom parom. Iračani su, priča on, najvažniji ljudi u sastavu sadašnje Islamske države zbog toga što su se godinama pripremali za to.
- Potcenio sam Bagdadija. I Amerika je potcenila ulogu koju je imala u tome što je od njega stvorila ono što je danas - kaže on.
Abu Ahmed je i dalje član IS, aktivan je u operacijama grupe u Iraku i Siriji. I mada je u razgovoru za "Gardijan" priznao da nevoljno ostaje u njoj ipak ne želi da rizikuje da je napusti. Život u okviru Islamske države znači moć, novac, žene i status - sve privlačne draži za ove mladiće opsednute time - ali znači i ubijanje i dominaciju jednog pogleda na svet u koji više Abu Ahmed ne veruje tako vatreno.
- Najveću grešku sam napravio kada sam im se priključio. Nije da ja ne verujem u džihad. Verujem. Ali koje opcije imam? Ako odem, mrtav sam, kao i moja porodica - kaže on.
Njegov životni put sličan je mnogim drugim pripadnicima IS: u početku borba protiv okupacione vojske, zatim sukob sa starim sektaškim neprijateljem, a sada rat.
- Ima i drugih koji nisu ideolozi. Ljudi koji su počeli u Buki kao ja. Posle je sve postalo mnogo veće od nas i to ne može da se zaustavi. To je van kontrole bilo kog pojedinca, i Bagdadija, i bilo koga u njegovom okruženju - zaključuje Abu Ahmed.
