Izvor: Blic, 16.Okt.2014, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nudim blago, dame, javite se: Neobičan oglas "ostarelog akademika“
„Legat od stotinu uljanih slika i stan u centru Beograda testamentom ustupam bez uslova i naknade odanoj umetnosti mlađoj dami - ostareli akademik.“
Šta se krije iza ovog oglasa objavljenog u dnevnim novinama? Pozvali smo broj očekujući prevaru, a onda shvatili da je na drugoj strani akademski slikar Lazar Dimitrijević (79).
Potvrdio je da je oglas njegov, ali i da smo među 50 žena koje su mu se već javile. Pomalo u šali, ali i zbilji, kaže da se čak i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokajao zbog oglasa.Našli smo se u Biblioteci grada gde je u toku njegova izložba. Dok avioni nadleću Beograd vežbajući za vojnu paradu, Dimitrijević pokazuje u pravcu neba i kaže:
- Ista takva grmljavina je i u mojoj duši! Pitate zašto sam spreman da sve ostavim nepoznatoj osobi? Zato što ovu zbirku slika ne bih hteo da vučem sa sobom u Lisabon, gde mislim da se odmorim i umrem u miru. Imam četiri sina, ali oni treba da plate 35 odsto porez švedskoj državi ako bih njima poklonio slike.
Dvojica žive u vili gde ima prostora, ali nema duhovne klime da njihova majka, a moja bivša supruga, to prihvati - kaže Dimitrijević.
Umetnik rođen u Prilepu, koji je 36 godina živeo u Švedskoj, kaže da se oseća kao srpski slikar.
- Ne priliči mi da „tovar” vučem sa sobom u Lisabon. - kaže on.
Logično pitanje je zašto sve ono što je celog života stvarao ne ostavi državi.
- Moj profesor sa Akademije likovnih umetnosti Nedeljko Gvozdenović je Gradu Beogradu ostavio veliki broj slika i one su kratko vreme bile izložene u jednom lokalu u Knez Mihailovoj, dok lokal nije pretvoren u butik. Slike su prodate, otišle su na tavan, podrum, zaleđe. Ne želim da se isto to dogodi i sa mojim slikama - kaže Dimitrijević.
Objašnjava da čak nije stvar ni u sistemu države, koliko u ljudima.
- U inostranstvu gde sam izlagao i stvarao, ljudi su mnogo tolerantniji. Ovde je sve, ne bih rekao provincijalsko,, ali mnogo toga funkcioniše po principu „razmene dobara”. Važno je ko koga poznaje- kaže on.
Žena kojoj će ostaviti stan i slike treba da voli umetnost ali i da se u nju „pomalo razume“.
- Potreban je neko mlađi ko će se o slikama brinuti u godinama koje dolaze. Takođe, mnoge zovu i zbog toga što nemaju stan i smatraju da će ovako rešiti svoj problem - zaključuje akademski slikar.
Dimitrijević, koji je u Švedskoj završio postdiplomske studije na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti, a bio i profesor na Akademiji za umetnost i muziku u Stokholmu, kaže da će tešku odluku kome ostavlja slike i stan doneti za godinu do dve.
