Izvor: Politika, 07.Mar.2015, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosadski naučnici uče robota da hoda
Najmodernija tehnologija, primenjena u ,,Gospodaru prstenova”, na Fakultetu tehničkih nauka biće upotrebljena u „komponovanju” pokreta robota Marka, za terapiju dece s problemima u razvoju
Specijalna laboratorija za snimanje i analizu pokreta, koja odnedavno radi na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, svrstava Srbiju među razvijeni svet, jer sada i mi možemo da pokažemo kreativnost uz pomoć najmodernije tehnologije kakva je primenjena u filmovima „Gospodar prstenova” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili „Planeta majmuna”. Ova laboratorija najpre će se pokazati u „komponovanju” kretanja robota Marka, jednom od trenutno najznačajnijih srpskih naučnih projekata. Tako je ona, sem za filmofile, prava prilika za istraživače, ali može da bude korisna i u medicini.
Opremom kakva se nalazi u laboratoriji FTN-a snimljen je performans glumca Endija Serkisa, preko njega „ide” kompjuterska animacija i tako je napravljen Golum, poznati lik iz trilogije filmova „Gospodar prstenova”.
Osoba čiji se pokreti snimaju oblači odelo na koje se lepe markeri. Kretanje u prostoru snima se sa osam infracrvenih kamera. Uz pomoć snimaka, softver rekonstruiše kretanje markera, a time i kretanje osobe čiji se pokreti snimaju.
Od profesora Branislava Borovca, rukovodioca laboratorije, doznajemo da je sistem „Vikon” iz Velike Britanije kupljen u sklopu nabavke kapitalne opreme koju finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, za oko 124.000 evra, a namenjen je prvenstveno projektu koji razvija robota Marka.
„Ako želimo da snimimo precizne pokrete, za naučno i medicinsko istraživanje, markeri se moraju postaviti na telo čoveka. Ukoliko se snima pokret isključivo za animaciju, čovek oblači specijalno odelo na koje se kače markeri. Na primer, ako želimo da snimamo mimiku ili facijalne ekspresije čoveka, tada ćemo mu na lice zalepiti što je više moguće markera,” objasnio je za „Politiku” Jovica Tasevski, istraživač na katedri za mehatroniku, robotiku i automatizaciju.
Primena ovog sistema najčešća je u animaciji.
– Mnogi naučni i naučnofantastični filmovi danas se snimaju uz pomoć ovakvog sistema. Snimljeni pokreti kopiraju se na animirani lik, pa tako dobijamo čovekolike pokrete animiranih likova, bilo da se radi o zveri, avataru, čudovištu… Tada se snima sve, od velikih pokreta do najsitnijih pomeranja na licu glumca, i tako se prenosi na animaciju. Isto važi i za video-igre. Često se snimaju pokreti životinja, kako bi one bile verno predstavljene u animiranom scenariju – obrazložio je dr Borovac.
Jovica Tasevski, član tima eksperata koji razvijaju robota Marka, naglašava da će se ovaj izum koristiti u terapiji s decom s problemima u razvoju.
– S njima će se raditi vežbe fine i grube motorike, koje će deca ponavljati zajedno s robotom. Kako bi pokreti bili prirodniji i dovoljno glatki, neophodno je da snimimo čovekove pokrete prilikom izvođenja tih vežbi. Tako snimljene pokrete ćemo primeniti na robota. Drugi zadatak biće da se markeri postave na robota. Na taj način robot će postati svestan svojih pokreta i moći će da ih koriguje, i da tako uči o sebi, ali i o svojoj okolini.
A dr Branislav Borovac navodi da snimanje animacija može biti iskorišćeno i van filmske industrije.
– S ginekolozima imamo u planu snimanje hirurškog postupka efikasnijeg carskog reza. Zahvat osmišljen u novosadskom porodilištu biće neizostavni deo obuke mladih lekara u formi detaljne i interaktivne animacije – kaže on.
Branka Jakšić
-----------------------------------------
Stopama slavnog Vukobratovića
O primeni tehnologije snimanja pokreta za detaljnu analizu hoda čoveka priča docent FTN-a Mirko Raković.
– Ta analiza biće iskorišćena za razvoj hoda dvonožnih robota, što je primarno istraživanje naše naučne grupe i nastavak jedne od oblasti ispitivanja koju je davno započeo Miomir Vukobratović. Tu su nam jako bitne ploče za merenje sile, ugrađene u pod staze na kojoj se snima. Uz pomoć tako postavljenog sistema, možemo doći do potpune informacije o hodu, od uglova, brzina i ubrzanja u zglobovima, do detaljnih informacija o opterećenjima u zglobovima ili skeletu. Takve informacije su bitne u primeni ovog sistema u bio-medicinskim istraživanjima. Mogu se, na primer, snimati pacijenti sa oštećenjima kičme i na osnovu analize odrediti koji pokreti i koje vežbe mogu poboljšati stanje svakog pacijenta.
objavljeno: 08.03.2015
