Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinar godinu dana sa čipom u ruci
Holandski bloger Rene Šumeker u septembru je ugradio u ruku NFC čip da testira prednosti i nedostatke ove tehnologije
Kad dođe na posao u svoju kancelariju u Amsterdamu, Rene Šumeker ne vadi identifikacionu karticu već samo mahne rukom pored čitača. Na sličan način otključa i svoj kompjuter, jer u ruci ima NFC čip, isti kao u novom „ajfonu 6” ili u elektronskim kartama za prevoz.
Na jednom događaju koji je krajem septembra organizovala njegova medijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kuća, Rene je bio prvi od deset dobrovoljaca kojima je iglom u ruku ubačen čip veličine zrna pirinča.
– Malo je peckalo. Trajalo je svega nekoliko sekundi, ali su tražili da se produži na 30 sekundi da bi svi mogli da snime i fotografišu. Sledećeg dana sam proverio da nije možda negde odlutao kroz ruku, ali bio je tu – pokazivao je Šumeker svoj čin novinarima na skupu o sajber bezbednosti u Varšavi prošlog vikenda.
Mnogi su ga gledali u neverici, šaleći se kako je smislio dobar način da natera zgodnu devojku da mu opipa ruku.
Šumeker je bloger i novinar holandskog ogranka američke medijske mreže Aj-Di-Dži. Piše o novim tehnologijama, privatnosti i bezbednosti podataka, pa je razumljivo bilo čuđenje njegove supruge, inače poreklom Srpkinje, zašto on koji je toliko pisao o privatnosti dozvoljava takvu „invaziju”.
– Objasnio sam joj da je to baš zato što pišem i držim predavanja na tu temu. Moram lično da se uverim. Mnogo me više zanima kako ovaj čip može da se zloupotrebi nego kako može da se upotrebi. Ljudi misle na korisne strane tehnologije, ali postoje rizici i ja želim da ukažem na problem. Želim da uradim sve što mogu da kod ljudi probudim svest o rizicima korišćenja tehnologije – objasnio je.
Do narednog septembra, do kada traje eksperiment, biće mu omogućeno da rukom plaća kada nešto kupuje i da umesto kartice za gradski prevoz, poput našeg busplusa, na čitač prisloni ruku. Razgovarao je i sa kompanijom „Mekafi” koja se bavi bezbednošću na internetu. Oni žele da stave virus na čip tako da kada Šumeker uzme nečiji telefon sa uključenim blututom može da zarazi telefon i prisluškuje sve razgovore.
– Većina ovih čipova nije sigurna. Ako uspete da mi ukradete podatke, možete da napravite pasoš na moje ime ili da plaćate s mog računa. Krađa identiteta je najveći problem u digitalnoj eri – ukazao je holandski novinar i dodao da takvih slučajeva u Holandiji ima mnogo.
Drugu veliku opasnost po njegovom mišljenju predstavlja nadzor komunikacija na internetu:
– Vlade žele da znaju za neki problem pre nego što se pojavi. Zato prate ko preko „Gugla” traži savet kako da napravi bombu ili nabavi lažnu ličnu kartu. Ako pronađu sumnjivu kombinaciju reči, mogu da vas prate iako nemate nikakve loše namere. Kao Gestapo ili Štazi, ali deset puta su gori. Drugo, ljudi misle da je u redu što ih nadziru da bi im plasirali oglase koji ih zanimaju. Ali s druge strane, ono što mnogi ne znaju jeste da se sve informacije čuvaju. Svako to može da iskoristi da napravi sopstvenu priču o vama. Sve što sam radio na internetu čuvaju „Microsoft” i „Gugl”. Te kompanije imaju podatke koje svi budući tirani mogu da iskoriste. Više im ne trebaju tajne službe – upozorio je holandski novinar.
----------------------------------
Očaran Srbijom
Pošto mu je supruga našeg porekla a tast mu je iz okoline Pirota, Rene Šumeker je nekoliko puta bio u Srbiji. Kaže da mu se mnogo sviđaju naša zemlja i narod. Smeta mu to što je poslednjih decenija Srbija za zapadne vlade uvek bila loš momak, jer zna da je istina drugačija:
– Pričao sam sa ljudima u Srbiji. Prirodni su i iskreni. Ponekad jadikuju, mislim da vam je to u prirodi, ali volim Srbiju. U vašoj zemlji, čim se probudite zove vas prvi komšija na doručak i šljivovicu, pa drugi i treći, i do ručka ste bili u pet kuća. To je sjajno. U Beogradu je malo drugačije, ali u unutrašnjosti ljudi će vam ponuditi hranu, piće i svoje vreme ne tražeći ništa zauzvrat. U Holandiji je drugačije: zatvaraju se vrata, spuštaju zavese, ljudi se ne zovu, posebno ne na ručak i večeru.
Jelena Kavaja
objavljeno: 02.12.2014.
.jpg)
