Izvor: B92, 16.Feb.2015, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne) moramo da se plašimo veštačke inteligencije
Domaći poznavaoci visokih tehnologija većinom smatraju da je realan strah od razvoja neljudske inteligencije i ističu da je važno u čijim će rukama biti ključ „misleće mašine”
Bil Gejts, osnivač Microsofta, javno je izrazio bojazan od razvoja veštačke inteligencije. Smatra je pretnjom, jer misli da će se taj vid inteligencije u budućnosti oteti kontroli. Gejts je to rekao posle izjave Erika Horvica, direktora ogranka njegove kompanije – „Microsoft istraživanje”, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji veruje da će čovek na kraju izgubiti kontrolu nad ovakvim vidovima „pameti”.
Pre Gejtsa zabrinuli su se Ilon Mask, osnivač servisa za internet plaćanje PayPal i vodeći čovek kompanije Tesla, kao i Stiven Hoking. Ovaj poslednji prognozira da bi uređaji s veštačkom inteligencijom mogli da unište ljudsku rasu.
Domaći poznavaoci visokih tehnologija o ovoj temi imaju oprečna mišljenja. Ona idu u krajnosti, od toga da ne treba da brinemo do ozbiljnih argumenata da razloga za strah i te kako ima, piše Politika.
Mirko Raković, docent na Katedri za mehatroniku i robotiku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smatra da ne postoji bojazan od nekontrolisane veštačke inteligencije. Razlog je jednostavan: smatra da nismo u stanju (bar ne u bliskoj budućnosti) da napravimo mašinu koja će imati inteligenciju uporedivu sa čovekovom.
– Čovekov mozak je toliko kompleksan da ni mi još nismo saznali sve o njemu i ne razumemo u potpunosti način na koji funkcioniše. Ako nešto ne razumemo, onda je teško da to napravimo – uveren je Mirko Raković.
Profesor beogradskog Mašinskog fakulteta, Petar B. Petrović ističe da ni tema, ni dilema, nisu nove:
– Matematičar Stanislav Ulam je pedesetih godina 20. veka govorio o tehnološkom singularitetu, o hipotezi prema kojoj stalno ubrzavajući tehnološki progres vodi do pojave mašina koje misle. One će u jednom trenutku dostići, a zatim i nadmašiti, intelektualni kapacitet čoveka. Preko noći, ljudski rod će se naći u svojevrsnoj inverziji: produkt ljudske inteligencije biće inteligentniji od njega samog. Tada, intelektualno inferiorniji, ljudski rod verovatno neće moći da kontroliše novostvoreni kontekst. On će za nas biti teško predvidiv, čak i nedokučiv. Jednostavno, nećemo moći da ga razumemo.
Google želi robota
Tehnologija ima dva lica, ono koje ljudski rod održava na putu progresa i ono koje ga vodi ka samodestrukciji. To je primenljivo i na tehnologiju mašina koje misle, ukazuje profesor Petrović, a onda širi „problem” veštačke inteligencije.
– Internet možemo da posmatramo i kao jednu od evolutivnih faza razvoja tehnologije. Nesumnjivo, njegov uticaj na našu civilizaciju je enorman. Takođe, ne i sasvim predvidiv. Google je u decembru za 400 miliona funti kupio malu start-ap kompaniju iz Londona, Deep Min, čiji su osnivači tri mlada istraživača koji su svoje doktorate stekli na čuvenom švajcarskom univerzitetu ETH. Revolucionarna ideja „Neural Turing Machine”, za izgradnju mašine koja misli, privukla je pažnju Googlea.
Profesor dr Milan Gnjatović, vanredni profesor Univerziteta „Megatrend” i docent novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, kaže da su rizici pogrešno usmerenog razvoja veštačke inteligencije stvarni, ali da oni nemaju mnogo veze s holivudskih filmova u kojima mašine preuzimaju svet. Gnjatović ističe da se najveći rizik odnosi na vojnu zloupotrebu:
– Trenutno se razvijaju roboti koji mogu samostalno, bez ljudske intervencije da izaberu metu i primene silu. Zamislite rat u kome mašina, na osnovu algoritma, odlučuje o vašem životu. Kada shvatite da ovo nisu predviđanja, već da se na tome radi, teško je ostati ravnodušan. Valja voditi računa da razvoj veštačke inteligencije nije autonomni proces, odvojen od društva u kome se odvija. Zato prava kritika razvoja u ovoj oblasti predstavlja, u stvari, kritiku militantnog duha savremenog društva, a ne tehnologije.
Veštačka inteligencija je isto što i bomba. Sve zavisi u čijim je rukama ključ veštačke pameti ili bomba, uveren je profesor beogradskog Mašinskog fakulteta u penziji Vladimir Milačić. Prepričavajući priču o tome kako je Ajnštajn u pismu upozorio Ruzvelta da će se lančana reakcija kao pokretač atomske bombe oteti ljudskoj kontroli, naveo je i šta se na kraju dogodilo: Ruzvelt je umro pre no što je stigao da pročita pismo… Naš sagovornik kaže da je pitanje da li bi se revolucija nuklearne bombe dogodila i kojim bi putem krenula da je Ruzvelt pročitao Ajnštajnovo upozorenje.
I dron može da pobegne iz „pandorine kutije” ako je neko zlonamerno otvori. Jer, ubica više neće morati da ubija. Učiniće to dron pod njegovom komandom, smatra profesor Milačić i zaključuje:
– Ko će da odgovara za zločin, kompleksno je pitanje, a odgovor nepoznat.
