Izvor: Blic, 09.Jan.2015, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Kretanje kursa nije ugrozilo finansijsku stabilnost 2014.
Kretanje kursa dinara u protekloj godini ni u najmanjoj meri nije ugrozilo cenovnu i finansijsku stabilnost, saopštila je Narodna banka Srbije.
Kretanja na domaćem deviznom tržištu i u ovoj godini će nesumnjivo biti pod uticajem međunarodnih faktora.
- Od monetarnih politika najvećih centralnih banaka, pre svega FED-a i ECB-a zavisiće i međunarodni tokovi kapitala i investicione strategije međunarodnih ulagača. Sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i smanjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << eksterne neravnoteže, kao i zaključenje aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, doprineti stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu - istakli su u NBS.
Narodna banka će i u narednom periodu, kao i do sada, svojim aktivnostima nastojati
I druge valute slabile
Dinar je u 2014. oslabio prema evru za 5,2 procenta, a slična kretanja su zabeležena i u drugim zemljama regiona sa istim režimom deviznog kursa.
Poređenja radi, mađarska forinta je u istom periodu oslabila 5,7 procenata, poljski zlot za 2,7 procenta, a ruska rublja čak 36,3 procenata u odnosu na evro.
da omogući nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, ostajući dosledna svojim osnovnim ciljevima očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti, ističe se u saopštenju.
Kada je reč o kretanju kursa u 2014. godini, kako ističu u centralnoj banci, ni u najmanjoj meri nije ugrozilo cenovnu i finansijsku stabilnost.
- Štaviše, inflacija se u toku 2014. kretala oko dva odsto, dok je učešće nenaplativih kredita u ukupnim (kreditima) stabilizovano - navodi NBS.
Dinar je u prošloj godini bio izložen deprecijacijskim pritiscima po osnovu faktora iz međunarodnog, ali i iz domaćeg okruženja.
- Otvorenost srpske ekonomije i uključenost u medjunarodne tokove kapitala nesumnjivo naglašavaju uticaj medjunarodnih faktora na domaće devizno tržište.
Najveći deo faktora iz medjunarodnog okruženja odnosio se na povećanu averziju medjunarodnih investitora prema riziku, koja je dovela do povlačenja kapitala i u drugim zemljama u razvoju. Početkom godine ovo je uzrokovano neizvesnošću oko daljeg usmerenja monetarne politike Federalnih rezervi. Sredinom prošle godine su obnovljene turbulencije na međunarodnim tržištima zbog geopolitičkih tenzija u Ukrajini, zbog uvođenja sankcija Rusiji i usporavanja ekonomskog oporavka evrozone, što se negativno odrazilo na priliv kapitala iz inostranstva i domaći izvoz - objašnjavaju u NBS.
Krajem godine negativne vesti u vezi prekidanja projekta Južni tok, značajniji pad cena nafte, pooštravanje sankcija Rusiji uz drastično slabljenje ruske rublje dodatno su izazvali pritiske na valute zemalja u razvoju.
Značajan uticaj na kretnje vrednosti domaće valute imali su i domaći faktori, konstatuje NBS i navodi da je veća tražnja uvoznika energenata za devizama pre svega uzrokovana nezapamćenim majskim poplavama.
- Neizvesnost u pogledu intenziteta i obuhvata mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi dodatno su doprineli slabljenju dinara. Takođe, povećanje tražnje banaka za devizama posledica je težnje banaka za održavanjem valutne usklađenosti potraživanja i obaveza pri smanjenju valutno indeksiranog kreditiranja privrede i građana - ističu u centralnoj banci.
Najzad, krajem godine deprecijacijski pritisci na dinar bili su pojačani i kupovinom deviza nakon isplate dela dobiti za 2013. godinu uspešnih domaćih preduzeća i banaka svojim matičnim stranim institucijama.
