Izvor: Blic, 29.Nov.2014, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li heroj da preživi politčke promene: Ivo Lola Ribar
Kako se gradi lik junaka u okviru zvanične kulture sećanja i šta se dešava sa vrednostima koje on predstavlja kada se društveno-politički kontekst promeni? Da li smo danas svedoci smrti velikih ideja, ideala i nestanka heroja?
Ovo su pitanja koja kroz izložbu "Život i smrt heroja. Neutralnosti ne može biti“ postavljaju autorke Jasmina Novaković, Mina Lukić i Marija Vasiljević, doktorantkinje na Filozofskom fakultetu i saradnice Centra za muzeologiju i heritologiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Postavka je podstaknuta zvaničnim pamćenjem Ive Lole Ribara u socijalizmu,
Sećanja su društveno uslovljena
- Zvanična kultura sećanja predstavlja poželjno pamćenje jedne zajednice i uspostavlja se kroz podizanje spomenika, spomen-obeležja, imenovanje i preimenovanje trgova, ulica i institucija, sadržaj udžbenika... i nužno se menja u kontekstu aktuelne političko - društvene stvarnosti. To nije odlika samo našeg društva. Do intervencija u javnim prostorima u kome ideologija deluje dolazi s promenom vlasti, ali problem je kada dolazi do nasilnih, drastičnih rezova - objašnjavaju autorke.
uzrocima njegovog postupnog društvenog zaboravljanja, kao i pitanjem kako danas interpretirati njegov lik.
- U podnaslovu izložbe je rečenica ’Neutralnosti ne može biti’ preuzeta iz teksta "Fašizam i kultura" koji je tridesetih godina pisao Ivo Lola Ribar, a u kome raspravlja o odgovornosti i obavezi pojedinca da se odredi spRam društveno-političke stvarnosti. Ribar piše '.. čak i u etičkom smislu neutralnost ne postoji za individuu. Onaj koji neće da dela, dela samom činjenicom svoje neaktivnosti; njegovo delovanje, kao i njegovo uzdržavanje, obavezuje njegovu savest. Niko se ne može ukloniti odgovornosti, pod izgovorom da od jednog čoveka ne zavisi sudbina sveta..' - kaže Jasmina Novaković.
Istražujući u okviru programa doktorskih studija, autorke su i naišle na materijal koji se odnosi na porodicu Ribar, dokumentarne fotografije i Ivine govore.
- Kada vidite porodične fotografije, više ga ne vidite kao partizana na konju, uniformi, već se zainteresujete za šire viđenje ličnosti. Iz pisama koje je sa 18 godina razmenjivao sa prijateljem Miloradom Matićem Luletom, a koja je slao iz Ženeve gde se kratko zadržao izučavajući političku ekonomiju pred upis na Pravni fakultet u Beogradu, saznajamo da čita i Prusta i Džojsa, da već tada ima jasno izgrađen kritički stav o konceptu pravde, slobode, istine, svih univerzalija koje danas deluju istrošeno.. A njegova vera i doslednost su za divljenje - kaže Marija Vasiljević.
Ideje koje je zastupao - antifašizam, društveno angažovanje, solidarnost i vera da pojedinac može uticati na promene, i danas mogu biti aktuelne.
- One mogu biti dvostruko percipirane. Gledane iz jednog ugla, možemo ih pripisati specifičnom istorijskom kontekstu i trenutku, ali isto tako ono što nazivamo duhom vremena može služiti kao opravdanje za izostanak i neproznavanje potrebe za sličnim aktivizmom danas - objašnjava Mina Lukić.
Na postavci su tako predstavljene najmanje tri smrti Ive Lole Ribara. Prva je smrt samog pojednica i interpretacija u socijalizmu kao "smrt neumrlog”, druga je "smrt“ Narodnog heroja koji se posmatra u kontektru komunizma i onda i njegove ideje koje nadilaze ideologiju padaju u senku, a treća predstavlja kraj heroja Velikih ideja.
- U vremenu globalizacije, pobede kapitalizma i kraja ideologija, postalo je jasno da su velike utopije deo prošlosti, a sa njima i oni koji su verovali da se za njih treba boriti. Cilj izložbe jeste da podstakne pre svega mlade na razmišljanje o sopstvenom vremenu i vrednostima i idealima koji ih pokreću, kao i da se zapitaju da li su jedini heroji koji su nam ostali heroji popularne kulture ili nešto možemo naučiti od heroja prošlosti i da ih ne smemo olako prepustiti zaboravu - zaključuje Lukićeva.
Glavne tačke negovanja zvaničnog sećanja na Ribara u SFRJ su spomenik i memorijalni muzej na Glamočkom polju, kao i Grobnica Narodnih heroja u Beogradu.
Muzej u Glamoču devastiran je u ratu devedesetih, danas je u vlasništvu Vojske BiH. Ribarova bista koja se nalazila na trgu u Zagrebu, uklonjena je, ali je ostao natpis. Sačuvane su biste u Mladenovcu, na Kalemegdanu, a škole u Loznici i Sremskoj Mitrovici i dalje nose njegovo ime.
Osnovnoj školi u Beogradu vraćen je međuratni naziv "Kralj Petar Prvi", a Ulica Ive Lole Ribara sada je Svetogorska.
Izložba "Život i smrt heroja. Neutralnosti ne može biti" traje do 3. decembra u Domu kulture “Studentski grad“.
