Izvor: Blic, 03.Dec.2014, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milivojević: Država ne sme da zabrani batinanje deteta
- Država ne sme da zabrani telesnu kaznu u vaspitavanju dece jer je istraživanje pokazalo da su deca koja ne dobijaju batine ili imaju popustljive roditelje najagresivnija prema vršnjacima, pa čak i učiteljima - istakao je psihoterapeut Zoran Milivojević na predavanju o vaspitavanju dece, u punoj sali Mikser hausa.
Milivojević objašnjava zbog čega je značajno da se telesna kazna ne ukine.
- Deca dok su mala ne znaju šta je dobro, a šta ne. Ako dete uradi nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogrešno, opasno, rizično roditelj može da mu kaže "nemoj to da radiš". Ako ono nastavi to da radi roditelj može da ga kazni i kaže "nećeš u narednih nedelju dana igrati igrice". Međutim, ukoliko dete ne prihvati tu kaznu i nastavi da se isto ponaša potrebna je telesna kazna, ali ne kao nasilje nad detetom već kao mera koja dolazi na kraju i to u retkim situacijama - objašnjava Milivojević.
Telesna kazna podrazumeva batinanje u debelo meso i nije nemoć roditelja, naglašava Milivojević.
- Ako je batinanje nemoć roditelja onda bi značilo da su oni bez nje svemoćni, a nisu. Poređenja radi, niko ne kaže da je intervencija policije nasilje već sredstvo prinude. Prilikom vaspitanja deteta roditelj mora da bude i psiholog i sudija, a ako treba i policajac - kaže Milivojević.
On je naglasio da će se zajedno sa svojim kolegama boriti da "građanski zakonik i Zakon o pravima deteta ne sadrži zabranu telesne kazne nad detetom".
- Država hoće da uzurpira decu roditeljima. Da ispadne da im država samo pozajmljuje decu. Hoće da decu učine ravnopravnim sa roditeljima što će stvoriti totalni haos. U takvoj situaciji komšija ili učitelj kada bi video i najmanju modricu na detetu mogao bi to da prijavi Centru za socijalni rad koji bi potom alarmirao policiju. Tek na kraju bi policija obavestila roditelje o modrici. Ukoliko se donese takav zakon kolege i ja ćemo podneti tužbu Ustavnom sudu - rekao je Milivojević.
Zabrana telesne kazne u Švedskoj povećala nasilje
Stav o potrebi postojanja telesne kazne kao krajnje mere u vaspitavanju detete Milivojević brani statistikom.
- Poređenja radi, Švedska je još 1979. godine zabranila telesnu kaznu što je za posledicu imalo da je 15 godina kasnije bilo šest puta više nasilja. Zbog toga je ova zemlja 1994. godine vratila telesnu kaznu. Kanada, Velika Britanija, Australija, Irska, Belgija, Francuska, Češka i Slovačka su, takođe, prvo zabranile, a potom vratile telesnu kaznu.
