Izvor: Blic, 28.Sep.2014, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo složna porodica
Beogradska filharmonija se užurbano priprema za istorijsku turneju po SAD od 6. do 9. oktobra. Šta je tajna uspeha našeg najznačajnijeg orkestra?
Miljana Popović Materni je najmlađi član Beogradske filharmonije. Svira violinu i prošle godine joj se ostvario san da položi audiciju za prijem u filharmoniju.
- Kada osetim napetost kod kolega pred koncerte, nije mi svejedno jer imam najmanje iskustva u orkestru. Tada se ugledam na iskusnije kolege koji ulažu ogromnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koncentraciju i energiju u pripremu nastupa. Nekada mi probe uzmu svu snagu, ali sam srećna što pripadam grupi umetnika čiji je rad cenjen - kaže Miljana.
Ona ističe da su je starije kolege izvanredno primile i da je porodični duh najveća vrednost filharmonije.
- Često posle koncerta sa kolegama odem u kafanu. Uvek se dobro zabavimo jer padne tenzija posle nastupa - kaže Miljana.
Tamara Marinković svira violu i, kao i Miljana, ima tek jednogodišnji staž u orkestru. Od iskusnijih kolega je prihvatila savet da je najvažnije dati sve od sebe.
- Privilegija je svirati u Beogradskoj filharmoniji i svaki put kad krenem na posao podsetim sebe na tu veliku istinu. Većinu mladih muzičara poznajem još iz Filharmonije mladih i danas su oni moja druga porodica. Bilo je i neobičnih situacija. Na sceni „Vatroslav Lisinski“ u Zagrebu ustala sam s kolegama da se poklonim publici i štikla mi je propala u pod. Imala sam nekoliko sekundi da se izujem, izvučem zaglavljenu cipelu, ponovo se obujem i sednem. Srećom, bila sam brza - kaže Tamara.
Mlada umetnica ističe da druženje među kolegama u velikoj meri doprinosi kvalitetu muziciranja na sceni.
- Vežbamo mi naporno i posvećeni smo poslu koji najviše volimo, ali vreme koje provodimo zajedno van koncertnih dvorana nas zapravo povezuje kao ljude. Verujemo jedni drugima jer umemo naporno da radimo i odlično da se zabavimo - kaže Tamara.
Svetlana Radovanović već 28 godina svira violinu u orkestru. Preživela je - svašta.
- Pamtim teške trenutke devedesetih godina kada smo primali platu od četiri nemačke marke. Tada su moje kolege odlazile, jer nisu želele da pristaju na poniženje i da sviraju za siću na pohabanim instrumentima. Ljubav prema muzici me je održala u životu tih godina. Sada imamo mlade ambiciozne muzičare u orkestru. Oni imaju mnogo samopouzdanja. Orkestar je na visokom nivou interpretacije, što ćemo demonstrirati u Americi - kaže Svetlana.
Njenu priču s pažnjom sluša Petar Vucelić koji od 2005. godine svira obou u filharmoniji.
- Sa nekolicinom kolega iz orkestra igram mali fudbal van posla. Verujemo u timski duh i zato je atmosfera u filharmoniji odlična. Odlazimo na slave jedni kod drugih, u porodične posete. Kao umetnici umemo da radimo i stvari koje nisu karakteristične za ozbiljne ljude. Meni se eto desilo da zaboravim instrument u diskoteci u Gracu jer smo se mnogo dobro proveli to veče. Srećom, na vreme sam se vratio po njega, pre nego što je dobio noge - kaže Vucelić.
Kineski maestro Muhaj Tang je od 2010. godine šef filharmonije. Tang ističe da mu je velika čast što je učestvovao u stvaranju visokog nivoa muziciranja ovih umetnika.
- Ne plašimo se da odsviramo bilo koju kompoziciju u bilo kojoj koncertnoj dvorani na svetu. Imamo samopouzdanja jer smo mnogo rada i energije uložili u kvalitet interpretacije. Volimo se kao najbliži članovi porodice. Retko se svađamo, ali i to činimo sa puno strasti jer nam je stalo do uspeha. Turneja je prilika da taj uspeh doživimo u važnim koncertnim prostorima - kaže Muhaj Tang.
Mile je legenda
Binski majstor Milomir Mitrović, legenda Beogradske filharmonije, poznaje sve tajne ovog orkestra. Popularni Mile uživa veliko poverenje muzičara. Obavlja važan i odgovoran posao o kome se malo zna. Mile organizuje binu tako da na vreme bude spremna za koncert i svaku probu.
- Svaki detalj na sceni mora da bude na svom mestu - od stolica, pultova, praktikabala, velikih instrumenata. Nameštam kontrabase, harfu, klavir, čelestu i sve udaraljke. Sve to mora biti na vreme na određenim mestima, kako kompozicija nalaže, a često se raspored menja i po zahtevu dirigenta - kaže Mile.
U Filharmoniju je došao u januaru 1972. godine. Tada je bio najmlađi u orkestru. Sada je situacija obrnuta. Otmen i odmeren, iako radi posao koji je i fizički naporan, svojim ponašanjem daje primer i čini druge boljima.
- Naporan je posao, ali kada doživimo ovacije publike sve se zaboravi. Čekam 42 godine da odem u Ameriku sa Filharmonijom, sada će mi se san obistiniti - kaže Mile.
Poseban utisak nosi o maestru Zubinu Mehti.
- Maestro je imao jednostavan pristup muzici. Smatrao me je jednakim s orkestrom, što za mene predstavlja najveću čast u karijeri - kaže Mile.
