Izvor: Blic, 23.Sep.2014, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matijas Anderson za “Blic”: Dobrota nije u modi
Dobrota nije u modi, kaže Matijas Anderson, renomirani švedski reditelj čija će predstava “Dobra dela” biti izvedena u utorak na Bitefu.
Scensko ostvarenje “Dobra dela” je, u okviru programa “Bitef polifonije” sutra (17.00) u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a reč je o predstavi nastaloj na projektu koji je okupio mlade ljude iz desetak zemalja (Nemačka, Grčka, Francuska, Srbija, Britanija, Švedska...) oko teme “dobro delo”.
Govoreći o predstavi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Matijas Anderson napominje:” Postoji li uopšte dobro delo? Da li je to samo prerušena sebičnost? Dobrota više (ne)postoji kao pokretački motiv…bavimo se i nizom drugih pitanja koja preispituju fenomen dobrote koja, evidentno, danas nije u trendu”.
Šta vas je motivisalo da se bavite tom temom?
- U svom pozorišnom radu dosta sam se bavio Dostojevskim, posebno njegovim delom “Zločin i kazna”, a i sam se odavno pitao i pitam kud ide svet u kom dobroti više niko ne teži…Bilo je relativno jednostavno početi ali kasnije su iskrsavale dileme, poteškoće, uzbuđenja u razmeni energije.
Okupili ste mlade ljude iz desetak zemalja; šta je za njih dobro delo i postoji li geografska razlika u sagledavanju tog pojma?
- Geografski gledano u suštini nema razlike. Birali smo ljude iz sredina u kojima postoje razni problemi, pogotovo socijalne prirode. Pitali smo da li su uradili nešto što bi nazvali dobrim delom i šta za njih znači pojam dobra. Predstava je satkana pretežno od autentičnih, proživljenih priča i iskaza a ima i nekih koja su fikcija. Ako bi trebalo izdvojiti jednu rečenicu onda bi to bilo - važno je pomoći ljudima a interesantno, više su skloni da pomognu oni koji ni samo nemaju dovoljno, odnosno oni koji dele svoje malo. Ima izvesnih priča i o žrtvovanju.
Davanje i žrtvovanje iz altruizma i empatije ili kao kalkulacija, očekivanje da se na neki način profitira?
- Predstava nije didaktička u smislu to je dobro delo a vi morate biti dobri, nego je preispitivanje koje uključuje i publiku, njena promišljanja. Da li danas dobra dela uopšte postoje ili su sredstvo manipulacije? Odnosno kakva su kada govorimo o pojedincu a kakva kada govorimo o organizacijama, ima li ili ne razlike…?
Da li se danas onaj koji čini dobro delo tretira budalom?
- Ima i takvih priča u predstavi. Jedna žena je jednog prosjaka dovela kući, nahranila, napojila, dala mu da se posluži kupatilom, obukla…A on je stalno bio u dilemi šta li ona zapravo hoće… Dakle, stadijum u kome je savremeni svet skoro da duboko dovodi u pitanje mogućnost dobrog dela po sebi.
Da li su ta mladi ljudi pristali na svet u kom dobro delo, da kažemo, nije u modi?
- Na pojedinačnom nivou ljudi prepoznaju dobro delo, imaju empatiju… Ono je marginalizovano u društveno preporučenim obrascima, propagiranim modelima…. Jedan od protagonista je iz Grčke, u njegovoj priči važnu ulogu ima ekonomska kriza i pritisak krupnog kapitala koji izvlače najgore iz ljudi. Tu su i mediji koji nam uglavnom prenose razna zla koja ljudi jedni drugima čine.
Kog je žanra predstava?
- Najbliža je drami.
