Izvor: Politika, 03.Okt.2013, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali i-mejl servis rekao „ne” Ef-Bi-Aju
„Lavabit” je na sve načine pokušavao da sačuva onlajn prepisku svog najpoznatijeg klijenta – Edvarda Snoudena
Servis elektronske pošte „Lavabit” mesecima je odbijao pritiske Ef-Bi-Aja i sudske naloge da preda lozinke, šifre i mejlove svog najpoznatijeg korisnika – Edvarda Snoudena, ali i 400.000 drugih klijenata, pokazuju dokumenta sa kojih je američki sud upravo skinuo oznaku tajnosti.
Spisi su otvoreni, pa više ne mora da ćuti ni Ladar Levison, osnivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog malog, a sada već ugašenog i-mejl servisa. Levison je potvrdio da je u avgustu morao da preda zahtevane podatke, ali da se od maja svim silama borio za privatnost svojih 400.000 korisnika od kojih je jedan bivši obaveštajac, sada uzbunjivač Snouden.
Levisona su federalni agenti prvi put posetili u njegovom domu u Teksasu u maju, tražeći da im „otključa” nalog Snoudena, koji je ranije tog meseca svetu otkrio da američke tajne službe masovno nadgledaju onlajn komunikaciju. IT preduzetnik je odbijao saradnju, tvrdeći da je korisnicima obećao bezbednost podataka. Posle neuspelih pregovora između osnivača „Lavabita” i vladinih službenika, ovi drugi su posle nekog vremena došli sa još većim zahtevima – da im se predaju lozinke i ključevi za dešifrovanje poruka (poruke su šifrovane kako bi se u njih teže „upadalo”) svih korisnika. Levison je opet rekao „ne”.
„Ne morate da ozvučite ceo grad da biste prisluškivali telefonske pozive jednog čoveka”, kazao je Levison u jednom intervjuu.
Snouden je, piše „Njujork tajms”, izabrao „Lavabit”, jer je ovaj i-mejl servis negovao strogu politiku zaštite prepiske svojih klijenata. Levison je kazao da je 2004. pokrenuo posao upravo zato da bi zaštitio privatnost korisnika od upada vladinih ili komercijalnih hakera. On je, kako pišu američki mediji, osmislio programe koji su u tolikoj meri štitili privatnost vlasnika naloga da ni on sam nije imao ključeve za dešifrovanje mejlova. Mnogi su bili voljni da mu plate za uslugu dodatnog osiguravanja elektronskih pisama zbog čega je opstajao iako je imao manje korisnika od konkurencije – „Gugla” ili „Microsofta”.
Međutim, vlasti nisu imale sluha za njegovu posvećenost zaštiti privatnih podataka, pa mu je sud u julu naložio da promeni softver, nabavi lozinke i ključeve za dešifrovanje poruka oko 400.000 ljudi i sve preda vlastima. Pripretili su mu zatvorom. Kao poslednji vid odbrane od grubog kršenja prava na prepisku i privatnost, Levison je posegnuo za trikom. Sudu je predao tražene podatke u štampanom obliku, dakle na papirima na kojima su ključevi izgledali kao nasumični brojevi. Mislio je da vlastima treba mnogo vremena i truda da se snađu među silnim ciframa i pravilno ih prebace u digitalnu formu. Sud ga je u avgustu zbog ovoga kaznio sa 10.000 dolara naredivši mu da odmah preda informacije u digitalnom obliku. Levison je to i učinio, istovremeno zatvarajući svoj servis, jer korisnicima više nije mogao da garantuje bezbednost podataka. Tada je na sajtu napisao da je prinuđen da ugasi servis da ne bi postao saučesnik u zločinima protiv američkog naroda.
Od kako više ne mora da ćuti, Levison je otkrio i to da pokreće tužbu protiv vlade i da u te svrhe prikuplja dobrotvorne priloge. Njegov slučaj je utoliko interesantniji ukoliko se poredi sa ponašanjem giganata IT industrije. Kako je otkrio Snouden, „Gugl”, „Jahu”, „Microsoft” i ostala zvučna digitalna imena pristaju na saradnju sa američkim špijunima, uredno im prosleđujući onlajn prepisku i pretragu svojih korisnika. Sa druge strane, neuporedivo manji „Lavabit” se potrudio da osigura informacije svojih klijenata, a kada u tome više nije uspevao, priznao je poraz i kazao „zbogom”. Levison o svemu zaključuje:
„Nije reč o jednoj osobi. Reč je o tome koliko je daleko naša vlada bila spremna da ode da bi na internetu nadgledala jednu osobu”.
----------------------------------------------
Dešifrovanje uveliko traje
NSA već uveliko radi na tome da, kako piše „Njujork tajms”, podrije programe poput onog koji je osmislio „Lavabit”, a koji šifruju komunikaciju svojih korisnika. Ključevi su bili znani samo vlasnicima naloga, maksimalno su štitili saobraćaj na ovom servisu i Levison je i hteo da tako bude. Međutim, sud mu je naložio da pobedi sopstveni sistem, uz opasku da ga to što je namerno otežao dešifrovanje ne oslobađa obaveze da preda zahtevane podatke. Levison je izmenio program, ali je gašenjem servisa klijentima stavio do znanja da im više ne garantuje bezbednost. Inače, dok se u julu nije zahuktao slučaj „Snouden”, ovaj servis je dnevno dobijao 200 novih korisnika, a posle toga 4.000.
J. S.
objavljeno: 04.10.2013.
