Izvor: B92, 27.Jan.2010, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Machinarium
Nismo znali da rđa može biti tako slatka...
Igor Conić
Amanita Design je češki studio koji, s jedne strane, nastavlja sjajnu tradiciju tamošnje škole animacije, dok, s druge strane, udiše nov život žanru avantura, koji odavno egzistira uglavnom kao zombi sačinjen od gomile prežavakanih recepata i tek ponekog bisera, poput Sama & Maxa ili poneke Flash igre.
Tvorci Machinariuma ispekli su zanat baš na polju internet igranja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u kultnim Flash avanturama Samorost. U tim igrama, Amanita Designs pokazao je da razume šta čini dobru avanturu, a u Machinariumu su to umeće doveli do savršenstva.
Machinarium je pre svega prelepa igra, koja pokazuje veliku vizuelnu maštu tvoraca. Priča o malom robotu koji mora spasti sebe i svoju milu roboticu iz zarđalog, ali nekako, ipak, slatkog mašinskog sveta - prikazana je preko serije lokacija nacrtanih poptuno analogno, olovkom i pastelnim bojama. Sve te kule, cevke, ventili, kablovi, antene i robotska bića dobijaju nekakav retro šarm i karakter.
Izuzetno je dopadljivo što u igri praktično nema teksta, osim onog obaveznog u meniju (koji se i inače sasvim nenametljivo pojavi kada kursor zakucate u donju ivicu ekrana), roboti komuniciraju stripovskim oblačićima, gde se pojavljuju animacije crtane olovkom koje objašnjavaju o čemu lik priča ili razmišlja. Uglavnom su u pitanju događaji iz mladosti našeg robotića, vezani za scenu u kojoj ste trenutno. Tako, recimo, kada sretnemo velikog debelog robota, možemo videti kako je on maltretirao našeg junaka kada su bili klinci. Ubrzo se otkriva da je zaplet baš u tome što su trojica robota siledžija izbacila robotića iz grada robota, zadržavši pri tom njegovu dragu. Na vama je da ispravite tu krivu drinu, i to koristeći se vijugama i vernim kursorom.
Igra je ograničena mehanikom point & click, s jedne, i činjenicom što je rađena u Flashu, s druge strane, pa se desno dugme ne može ni za šta koristiti. Da ne biste sumanuto kliktali po ekranu kako biste naboli predmet ili odgovarajuće mesto, domet interakcije ograničen vam je na ono što robot može dohvatiti (srećom, izdužuju mu se i telo i ruke), tako da ćete morati stalno da šetkate levo-desno, što ume malo da bude zamorno, naročito kada je za rešenje potreban dobar tajming. Stalno uzimanje i vraćanje inventarskih predmeta uređeno je simpatično, jer robot ih stavi u usta, ali čekanje da on to uradi s vremenom postaje naporno. Srećom, nikad nema mnogo predmeta, a i igra ih uglavnom odbaci kada pređete na sledeći ekran. No, to su jedine zamerke.
Zagonetke su uglavnom dobro smišljene: zahtevaju pravu kombinaciju pažnje, logičkog i lateralnog razmišljanja. Ima tu svega, od upotrebe elemenata iz okoline do slagalica. Retko kada ćete morati da pravite neočekivane kombinacije predmeta (što je gotovo standard u ovakvim igrama). A ako se baš zaglavite, igra ima odlično rešenje: uvek možete odigrati arkadnu mini-igru, u kojoj ključ treba da sprovedete do kraja nivoa side-scrolling. Ako uspete, otvara vam se mali strip bez reči, u kome je korak po korak objašnjeno šta tačno treba uraditi da biste prešli na sledeći ekran. Tako možete i malo varati, ali i osećati se kao da ste to zaslužili, što je odlična ideja za jednu ovakvu igru.
