Izvor: Blic, 07.Nov.2014, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MADAM IZ POŽAREVCA Ispovest žene osuđene za trgovinu ljudima
Na prijavnici ženskog zatvora u Požarevcu, najkasnije do 17. novembra, pojaviće se Vesna Popov (44), frizerka iz Novog Sada, da bi izdržala petogodišnju kaznu zatvora. Osuđena je za trgovinu ljudima.
Po konačnoj presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, iz aprila 2014. godine, ona je prodala šest žena da bi se bavile prostitucijom u Hrvatskoj, Makedoniji i na Kosovu. Sudska dokumentacija koju „Blic“ poseduje, pokazuje da je Vesna Popov osuđena na osnovu svedočenja jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od oštećenih, bez značajnijih materijalnih dokaza, dok je svedočenja ostalih pet žena ne terete za krivično delo trgovine ljudima već više za dela koja bi se mogla nazvati podvođenjem ili organizovanjem prostitucije.
Trgovina ljudima je definisana Krivičnim zakonom (čl 388) i Palermo protokol (čl 3). Mora da sadrži tri elementa:
- Pristanak žrtve na eksploataciju, kod trgovine ljudima ne isključuje krivično delo - kaže za "Blic" Ivana Radović iz NVO Astra.
Razvedena, majka jednog deteta, bez mnogo obrazovanja i slabog materijalnog stanja, Vesna Popov se ne uklapa u portret trgovca ljudima. Njenim hapšenjem nije presečen nikakav lanac krijumčarenja i trgovine ludima, koja je vrlo često povezana i s trgovinom narkoticima. Zanimljivo je da se u prvobitnoj optužnici Vesni Popov stavljala na teret i trgovina narkoticima, jer je u svom salonu držala veću količinu tableta „ksalol“ kojima se leče neurotična i anksiozna stanja, ali je kasnije to odbačeno jer je utvrđeno da ih je sama pila, po receptu lekara.
Čitanje iskaza svedoka i zaključaka suda mučno je jer se sve vrti samo oko priča ljudi koji su duboko uvučeni u prostituciju i podvođenje. Nema nevinih. Takođe, sve devojke su u prostituciju krenule iz Vesninog frizerskog salona, a živele su u nadi da će biti hostese, modeli, frizerke.
Suđenje Vesni Popov trajalo je dve godine i četiri meseca. Za sve to vreme bila je u pritvoru, što u istražnom zatvoru u Novom Sadu, što u zloglasnom ženskom zatvoru u Požarevcu.
“Blic” objavljuje njenu priču, posebno iskustva iz zatvora, kao i odluke suda jer predstavljaju zanimljivo insajdersko svedočenje o toku postupka za trgovinu ljudima. Vesna Popov, očekivano, tvrdi da nije kriva za delo za koje je osuđena.
Glavna pitanja su ko je koga uveo u svet prostitucije i da li je bilo "prodaje". I dok Vesna Popov tvrdi da je JM nju vrbovala i upoznavala sa brojnim makroima, sud je poverovao u svedočenje JM koja tvrdi da ju je Vesna 2009. godine prodala Marjanu Kiprijanovskom, makrou iz Hrvatske.
- JM sam upoznala se u frizerskom salonu. U septembru 2008. došla je prvi put. Bila je simpatična devojka. Bila je prijatelj, dolazila na kafu. Ponudila mi je da idem s njom u Makedoniju da se slika za neki kalendar, a da joj ja pravim društvo. Kupila je avionske karte. JM je, kako je sama izjavila na sudu, dobro zarađivala kao go-go plesačica, radila je po klubovima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj - priča Vesna.
U njenoj priči nižu se detalji o raznim ljudima koje je upoznala preko JM, pa i o tome kako je preko nje srela makroa iz Hrvatske Marjana Kiprijanovskog, čoveka kome je, kako je sud utvrdio, “ prodala” J.M. za 5.000 evra. Marjan Kiprijanovski je, inače, u Hrvatskoj pravosnažno osuđen za podvođenje upravo tri od šest žena, čiju prodaju pripisuju Vesni Popov.
- Probudila me jednog jutra, pre nego što sam otvorila salon, plače i moli me da krenem sa njom taksijem u Ilok, jer je mama ne pušta - priča Vesna svoju verziju o tome kako je izgledao prvi odlazak JM s Kiprijanovskim u Hrvatsku.
U sudskim spisima, međutim, stoji da je Vesna Popov na prvom policijskom saslušanju rekla da je “u maju i junu 2009. organizovala odlazak JM kod Marjana, gde je trebalo da radi kao hostesa, a kasnije je bila primorana da radi kao prostitutka, pod pretnjom, ucenjena da mu duguje 50.000 evra.
Danas kaže da je priznanje bilo iznuđeno i da nije ni razumela šta joj se događa.
- Isleđivanje je trajalo satima. Dva inspektora su došla pre podne u deset sati u salon, a potpisala sam poslepodne. Kad mi je inspektor rekao da me terete za trgovinu ljudima, počela sam da se smejem. Rekao mi je: nemoj da se smeješ, to je ozbiljno krivično delo. Ja sam mislila da je meni neko namestio skrivenu kameru i nemoguću misiju. Trgovina ljudima, kako je ja zamišljam, je prodavanje organa, ubijanje ljudi. Smejala sam se, mislila sam da mi je neko namestio šalu – kaže Vesna Popov.
Zanimljivo je da se iz sudskih spisa vidi da je JM dva puta odlazila iz Iloka sa Marjanom Kiprijanovskim, a drugog puta je sa sobom povela još dve devojke, koje je u Ilok takođe dovela Vesnom Popov. Devojkama je Vesna prethodno rekla da će u Hrvatskoj dobro zaraditi radeći kao hostese na brodovima i na primorju.
Milan Antonijević: Transnacionalni kriminal
- Suđenja za trgovinu ljudima traju dugo i vrlo često presude bivaju oborene na višem stepenu. Presude se najčešće zasnivaju na svedočenjima žrtava, umesto da se više uključi kriminalistička tehnika. I to nije dobro - kaže za "Blic" Milan Antonijević iz Jukoma, koji se bavio analizom sudskih postupaka u ovim slučajevima.
Antonijević, međutim, naglašava da sudska statistika nije adekvatna i relevantni podaci o suđenjima nisu dostupni da bi se moglo precizno utvrditi kako sudovi postupaju.
- Specijalno tužilaštvo bi trebalo da više pažnje obrati na ove slučajeve jer je u pitanju transnacionalni kriminal, povezan sa trgovinom drogom i enormnim bogaćenjem. Nisam primetio da je u Srbiji presečen neki značajniji lanac trgovine ljudima - kaže Antonijević.
Sve tri su na sudu rekle da im je već u Iloku, tokom razgovora u kafani i dogovora oko budućeg posla, postalo jasno da će se baviti prostitucijom. Otišle su dobrovoljno i to posvedočile na sudu.
- Ako ja mogu da nagovorim jednu devojku koja se od 15. godine bavi prostitucijom, da ja nju podvodim i nju vrbujem, onda u redu. Više mislim da je ona htela mene da vrbuje za nešto, ne znam za šta. Ne bežim da mi sude za podvođenje. Rekla sam i na sudu, jeste bila sam sa njima, čula sam njihove razgovore, išla sam ponovo u Ilok, ne mogu da se vadim na to da nisam normalna – kaže Vesna Popov.
- Niti sam imala nameru, niti sam koga vrbovala. Ni u policiji nisam priznala da sam prodala ljude. Inspektor mi kaže: priznaj, ići ćeš kući svom detetu. Ja kažem: kako da priznam kad nisam. Šta ste mi našli? Jeste li mi našli novac? Pratili ste me godinu ipo dana. Našli ste mi hiljadu ipo dinara u novčaniku tog dana, koliko sam imala pazara. Žiro račun mi je blokiran. Da li ja imam nešto? Nemam ni bicikl. Da sam to radila verovatno bi nešto našli. Imala bih nešto, ostvarila bih neku imovinsku korist.
- Neću ja ništa. Samo da neko pročita sve te papire u kojima čas pišu jedno, čas drugo. Isti apelacioni sud napiše da nema dokaza, da ne postoji strah od ponavljanja dela, vraćaju na ponovni postupak i onda narede sudiji da mi poveća kaznu …
Zatvor – Požarevac zovu “pakao”
Bila sam jedno vreme u Požarevcu, tokom istrage. Sama sam tražila da me tamo pošalju jer sam čula da će mi tamo dozvoliti duže posete ćerke, što mi u istražnom zatvoru u Novom Sadu nije bilo omogućeno.
Sudija je odobrila. U martu su me prebacili u Požarevac i stavili u zatvoreni paviljon koji se zove Pakao. Tu su zatvorene žene kojima se sudi za ubistva. Ona Ana Filipović i takve. Provela sam tamo pet i po meseci
Požarevac zovu “pakao” jer je strašno. Ima mnogo žena koje su sklone istom polu, svašta se dešava u kupatilu, jer tu nemaju kamere. Svašta se dešava po sobama. Seku se.
Nije mene niko dirao, ne mogu da kažem. Nisu me ni prihvatile u prvo vreme, ni te žene, ni komandirice. Mislile su da se foliram. Zatvarala sam se u sobu. Mnogo sam čitala, pisala pisma ćerki. Nisam mogla da pričam sa njima, da sedim u tom prolazu, gde sedi žena koja je monstruozno ubila svoje dete, a ponaša se normalno kao da se ništa nije dogodilo. Nisam imala gde, nego u sobu. Tražila sam da radim.
Mnogo sam patila za ćerkom, a druge probleme nisam imala, nije me niko dirao. Ali preteško je biti u takvom okruženju.
