Izvor: Blic, 18.Okt.2014, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi ne postaju žrtve zato što su GLUPI I NAIVNI
Trgovci ljudima gotovo da su zaštićeni sporim pravosudnim sistemom u Srbiji, a njihove žrtve se dodatno maltretiraju kroz spore postupke koji traju i desetak godina. Žrtve, koje se nebrojeno puta pozivaju da svedoče na sudu i iznova suočavaju sa svojim „robovlasnicima“ na kraju ne dobijaju nikakvo obeštećenje.
Iskustva i podaci kojima raspolaže Astra, jedna od dve nevladine organizacije koje pomažu žrtvama trgovine ljudima su porazni: za 15 godina samo u jednom sudskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postupku za trgovinu ljudima, žrtvi je počela da se isplaćuje kompenzacija.
- Žrtva je uglavnom prinuđena da svedoči po deset godina, u krivičnim i parničnim postupcima i na kraju ne dobije nikakvu odštetu. Za 15 godina mi u Srbiji imamo samo jedan slučaj da je žrtvi počela da se isplaćuje naknada štete, koja je presuđena na oko milion dinara – kaže za „Blic“ Ivana Radović, koordinatorka Astre.
U svetu je 2012. godine oko 20,9 miliona ljudi bilo žrtva nekog oblika prisilnog ropstva
Procesi predugo traju, a od žrtve se očekuje da u njima učestvuje neprekidno jer je njeno svedočenje najčešće glavni dokaz.
-Žrtvi se čak i preti da će, ukoliko se ne odazove pozivu suda, biti prisilno privedena. Nedavno sam imala slučaj koji je počeo kada je devojka bila maloletna, a sada je uveliko punoletna. Zvali su je da svedoči nebrojeno puta. Ni sama ne znam koliko puta je veštačena. Na kraju su trgovci bili osuđeni, ali je sve to trajalo predugo. Treba to izdržati, a za žrtvu je posebno važno da se posle traumatičnog iskustva vrati normalnom životu. Kako, ako svaka tri meseca dobije poziv od suda – objašnjava deo problema sa kojima se u srpskom pravosuđu suočavaju žrtve trgovine.
U sudovima često nema ni tehničkih mogućnosti koje bi žrtvama omogućile da svedoče video-linkom. Čak ni mogućnosti da na suđenje čekaju u drugoj prostoriji, nego su primorane da u hodniku stoje rame uz rame sa trgovcem.
Najčešće žrtve žene i deca
U Srbiji se godišnje identifikuje stotinak žrtava trgovine ljudima. Najčešće su na meti trgovaca žene i deca. Prošle godine bilo je čak 49 odsto slučajeva u kojima su žrtve bila deca. Najčešći oblici eksploatacije su prostitucija, prinudna prošnja, prinudni brakovi, prinuda na vršenje krivičnih dela.
U poslednje vreme se sve više beleži radna eksploatacija.
Problem sa pravičnim obeštećenjem za žrtvu najčešće prave same sudije. Iz sudske prakse se vidi da odbijaju da prihvate imovinsko-pravni zahtev, ako žrtva zatraži obeštećenje. Izbegavaju da se time bave jer im to komplikuje postupak ili jednostavno kažu da nisu u stanju da procenjuju vrednost nematerijalne štete.
-Upućuju ih na parnični postupak, pa sve mora iz početka i ponovo žrtva mora da svedoči. Na primer, slučaj za koji imamo izvršnu presudu o kompenzaciji, krivični postupak je trajao četiri, a parnični još tri. I užasno je skupo jer morate da platite takse, advokata. Recimo, mi smo za jednu presudu i to samo za prvostepenu, morali smo da platimo 800.000 za taksu. I sad zamislite žrtvu koja nema pomoć – ističe koordinatorka Astre i dodaje da je za oporavak žrtve neophodna upravo materijalna pomoć.
Trgovina robljem se većinom odigrava u okviru granica Srbije ili, da budemo precizniji, sve manje se identifikuju slučajevi prebacivanja žrtava preko granice.
Ne postoji portret žrtve. Jedina karakteristika je da dve trećine njih ima prethodno iskustvo nasilja u porodici. Aktivisti koji pomažu žrtvama tvrde da su žrtve najčešće iz najsiromašnijih delova društva, ali ističu da je predrasuda da su to uglavnom Romi ili strani državljani iz Rumunije, Moldavije, Bugarske...
Predrasuda je i da su u pitanju glupi ili naivni ljudi.
-Ljudi postaju žrtve jer pokušavaju da reše neki svoj problem i prihvataju šanse koje im se nude. Ne može svako sebi da prušti luksuz da bude oprezan kad traži posao i nema šta da jede. Žrtve se nadaju da im se ništa neće dogoditi, a imaju razloga da se nadaju jer imaju oko sebe pozitivna iskustva mnogih drugih.
Ekonomska situacija u Srbiji pogoduje trgovini ljudima i, eksperti upozoravaju da možemo samo da očekujemo, jer ljudi sve ređe mogu da biraju posao i prinuđeni su da prihvataju sve što im se nudi.
Lažno zabavljanje
-Jedan od veoma učestalih oblika i jedan od najstrašnijih načina na koji se žrtve vrbuju je lažno zabavljanje. Mladić glumi da je zaljubljen u devojku da bi zadobio njeno poverenje, a zatim je odvojio iz njene sredine i uputio dalje na eksploataciju.
Kaže joj, recimo, da nemaju razloga da ostanu ovde jer je grozno, a on ima druga u Italiji, na primer, koji može da im pomogne. Ona pristane da ode sa njim i bude kasno kad shvati da će biti primorana da se bavi prostitucijom. Žrtva, koja se iz takve situacije izvuče, nakon svega mora da se oporavlja i od strašne istine da ju je u takvu situaciju doveo neko kome je verovala. Nije lako – kaže koordinatorka Astre.
