Izvor: Blic, 04.Okt.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek iz šljive za lečenje opakih bolesti
Doktor tehničkih nauka Ivan Savić (29) je u laboratoriji izdvojio iz koštice šljive amigdalin, supstancu koja pomaže u terapiji karcinoma dojke, limfona, prostate...
Farmakolozi kažu da je reč o bogatstvu koje, možda, nikada neće ugledati svetlost dana. Metode lečenja ove opake bolesti amigdalinom primenjuju se u Meksiku i Nemačkoj, putem tableta i injekcija, ali sa supstancom izdvojenom iz koštica kajsije i breskve.
- Niko na ovim prostorima do sada nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokušao da izdvoji amigdalin iz koštice šljive. Ja sam se na taj korak odlučio zato što je naše područje bogato ovim plodom - kaže mladi naučnik, koji je provodio dane i noći u laboratoriji Tehnološkog fakulteta u Leskovcu radeći zapravo svoju doktorsku disertaciju „Izdvajanje bioaktivnog jedinjenja amigdalina iz semenki šljive i kvercentina iz lista zelenog čaja“.
Doktorirao sa desetkom
Ivan Savić je asistent na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, gde je diplomirao sa prosečnom ocenom 9,85 i doktorirao sa desetkom. Sprema se na petogodišnje postdoktorsko usavršavanje u inostranstvu.
Metoda lečenja opakih bolesti sadržajem iz koštica voća, koji je pun vitamina B17, poznata je još od vremena starih Egipćana, a sistemsko proučavanje počelo je u prošlom veku.
- Molekul amigdalina spada u grupu tumor selektivnih agenasa, koji uništavaju samo ćelije tumora dok zdrave ćelije ostaju netaknute. Gotovo da ne postoji literatura o toj supstanci u koštici šljive, što je za mene posebno bio izazov. Uspeo sam da izdvojim sadržaj amigdalina koji iznosi šest odsto na svežu masu šljive - objašnjava Savić, koji je naučni dokaz objavio u nekoliko stručnih svetskih časopisa.
Srđan Pešić, šef Katedre za farmakologiju na Medicinskom univerzitetu u Nišu, procenjuje da će pronalazak mladog leskovačkog naučnika najverovatnije ostati u časopisima, budući da od izdvajanja supstance do proizvodnje leka prođe 20 godina.
- U Srbiji nema nijedne farmaceutske kompanije koja bi se bavila inovacijama ili uvođenjem potpuno novih lekova, one uglavnom proizvode kopije ili generičke paralele već sintetisanih lekova. Taj posao u svetu radi tek dvadesetak kompanija, koje su u stanju da za jedan novi lek izdvoje oko dve milijarde dolara, i to s rizikom. Od desetine hiljada novosintetisanih supstancija samo njih 250 u proseku uđe u preklinička ispitivanja. Od tih 250, samo pet se nađe u fazi ispitivanja na ljudima. Samo jedna od ovih supstancija na kraju postane lek - objašnjava profesor.
