Izvor: B92, 13.Dec.2013, 17:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kontrola interneta i u Francuskoj

Francuski Senat usvojio je novi zakon koji će u velikoj meri proširiti ovlašćenja vlade za nadzor telefonskih komunikacija i interneta kao protivmera masovnom američkom špijuniranju evropskih građana.

Kompanije Google, Microsoft i Facebook, operateri za telekomunikacije, udruženje poslodavca (MEDEF) i sama francuska agencija za zaštitu podataka Cnil oštro su se usprotivile novom zakonu, koji je u utorak odobren u Senatu, koji će stupiti na snagu ako ga potpiše francuski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednik Fransoa Oland, preneo je Rojters.

Zakonom se daju veća ovlašćenja za prikupljanje digitalnih informacija, koja su do sada bila ograničena na obaveštajne agencije, na ministarstva obrane, unutrašnjih poslova i finansija.

Osim borbe protiv terorizma, informacije će moći da se prikupljaju na osnovu zaštite nacionalne bezbednosti, borbe protiv organiziranog kriminala.

Mera, uključena u zakon o vojnom budžetu za narednih pet godina, dopušta pristup ne samo podacima o telefonskom i internet saobraćaju isporučioca internetskih usluga nego i sadržaju, uključujući veb hosting. Mera dopušta i praćenje u realnom vremenu lokacije mobilnih telefona. Mere koje su do sada bile privremenog karaktera u sklopu borbe protiv terorizma postaće odsada trajne.

Informacije se mogu tražiti bez prethodnog sudskog odobrenja, što je do sada bilo potrebno. Predvidja se ipak post facto monitoring nacionalnih nadzornih tela. Vlada tvrdi da je zakon potreban jer jača zaštitu gradjanskih prava.

Ministarka za digitalna pitanja Fler Peleren istakla je na tviteru da zakon "jača demokratski nadzor obaveštajnih delatnosti" i da će iduće godine biti zaokružen "velikim digitalnim zakonom" koji će ukljućivati jamstva za gradjanska prava.

"Mislim da idemo prema ravnoteži izmedju operativne deletvornosti i poštovanja sloboda", rekao je ministar obrane Žan-Iv le Drian u parlamentu.

Protivnici zakona upozoravaju da je preširok i da krši pravo na privatnost. Za otpočičanje procedure ocene ustavnosti ovog zakona potrebna je podrška 60 senatora ili 60 zastupnika donjeg doma pre nego što zakon potpiše predsednik, koji to treba da učini u roku 15 dana od njegovog usvajanja.

Žil Babine, francuski predstavnik u Odboru za promociju digitalnog razvoja u EU, rekao je za poslovni dnevnik Eko da zakon daje vladi daleko široka ovlašćenja za nadzor od onog za koji se optužuje američku Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA).

"Kritikovali smo PRISM, ali mi idemo mnogo dalje. Uvodimo državu stalnog nadzora", rekao je Babine.

Nastavak na B92...