Izvor: Politika, 10.Apr.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će upravljati internetom posle Amerikanaca
Posle najave SAD da prepuštaju kontrolu nad ključnim funkcijama svetske mreže, postoji mogućnost za njeno cepanje jer su Kina i Iran razvili svoje infrastrukture
Na skupu krajem marta u Singapuru, SAD su saopštile da više neće upravljati internetom, to jest da će kontrolu nad najvažnijim funkcijama svetske mreže prepustiti nekom drugom. Odluka mnogima deluje kao ustupak posle afere „Snouden”, iako tehnički prisluškivanje nema veze sa nadzorom o kom je ovde reč. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Internet je globalna mreža koja ne može da se ugasi, ali da bi naš mejl stigao na pravu adresu potrebno je centralno upravljanje „srcem interneta” – sistemom domena globalne mreže (DNS), koji prevodi brojeve u internet adrese.
Tu ulogu obavlja neprofitna nevladina organizacija „Ajkan” (ICANN), ali svaku izmenu ovog adresara mora da potvrdi jedna agencija pri vladi SAD. Amerikanci ovo pravo dosad nisu zloupotrebili, ali mnogima smeta i činjenica da oni kontrolišu tako važan resurs, posebno posle Snoudenovih otkrića.
O tome ko će upravljati internetom od septembra 2015, kada SAD zvanično prestanu da kontrolišu funkcije poznate kao IANA razgovaralo se juče u Centru za promociju nauke na tribini „Gospodari interneta – promena u upravljanju”.
Danko Jevtović, direktor Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNDIS), rekao je da tek počinje proces odlučivanja o tome kakav će biti novi model.
– Zbog krize poverenja posle afere prisluškivanja ojačale su snage koje veruju da američki nadzor nije potreban. S druge strane, neko mora da preuzme odgovornost. Šta ako neka država zatraži brisanje domena najvišeg nivoa i „Ajkan” to odobri, ko će vršiti korektivnu funkciju. Jedna od ideja je fragmentacija interneta, ali to ne bi bio internet kao ovaj danas – rekao je Jevtović.
Pre fudbalskoj šampionata, u Brazilu se krajem meseca održava „Netmundijal”. Govoriće se o opštim principima, kao što su ljudska prava, privatnost, sloboda govora na internetu i sprečavanje prisluškivanja, ali i o tome kako doći do održivog modela za upravljanje internetom.
I u meču za internet suprotstavljeni su istok i zapad. Zapad se protivi jakoj ulozi država i principu običnog preglasavanja, a zalaže se za model u kom bi više aktera iz celog sveta ravnopravno uticalo na dijalog i odluke.
Istočni blok bi da sistem stavi u okvir Ujedinjenih nacija uz vodeću ulogu država, pa se ova polarizacija ponegde predstavlja kao digitalni hladni rat.
Vladimir Radunović, koordinator nevladine „Diplo” fondacije i jedan od organizatora „Netmundijala”, kaže da postoji nekoliko scenarija za dalju kontrolu ključnih resursa interneta.
– Jedna od mogućnosti jeste da ostane ovako kako jeste, što ima mana. Postoje institucije i organizacije koje su dominante, a to su najčešće američki korporativni sektor, pa čak i američki nevladin sektor kojeg ponekad finansira korporativni sektor. Ako se tako nastavi vrlo je verovatno da će se desiti neki novi Snouden ili čak sajber napad, jer ne postoji institucija koja može na to efikasno da odgovori. Onda može da dođe do cepanja interneta, što je najnepoželjnije – smatra Radunović koji je i član savetodavne grupe UN za upravljanje internetom.
Kina je prošle godine objavila da ima kompletno razvijenu paralelnu internet infrastrukturu. Radunović kaže da je imaju i Iranci, ali da nikom nije u interesu da na taj način ograniči tržište, dok bismo mi kao korisnici izgubili sve ono što globalni internet daje.
Drugi scenario jeste da države ojačaju svoju ulogu u okviru UN i nametnu kontrolu u „Ajkanu”, ali iskustvo pokazuje da sistem u UN često ne funkcioniše ili je veoma spor, dok se internet munjevitom brzinom razvija. Takođe, u takvim okolnostima tehnički sektor i civilno društvo ne bi mogli da utiču na odluke.
– Treći i možda najbolji scenario jeste mešavina prethodna dva. On podrazumeva novi mehanizam poput „Ajkana”, u kom ne bi postojali predominantni faktori. U „Ajkanu” nije daleko od realnosti da mali utiču na odluke, jer sistem kočnica funkcioniše. To je možda najpovoljniji model, jer nudi mogućnosti da se problemi rešavaju na nov način tako što će svi akteri uticati na oblikovanje odluke, a državnici će na na kraju samo dići ruku da glasaju – objašnjava Radunović.
O daljim koracima za prenos kontrole nad internetom odlučivaće se na sastanku „Ajkana” u Londonu u junu.
J. J. K.
objavljeno: 10/04/2014
.jpg)
