Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kancelariju svoju u oblake nosim
Kancelarijski alati doživeće sudbinu većine aplikacija budućnosti, a to je potpuna „selidba” onlajn
Puštanjem verzije za kućne korisnike kancelarijskog paketa „ofis 2010” na svetsko i domaće tržište kompanija „Microsoft” je sredinom prošlog meseca najavila da ne odustaje od trke za mesto lidera u oblasti alata za povećanje produktivnosti. Ovo mesto joj je do pre nekoliko godina pripadalo po inerciji, jer gotovo da nije bilo računara na kojem nije bila instalirana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neka verzija „ofis” paketa (najčešće 2003. ili 2007). Analitičari predviđaju da će budućnost kancelarijskih alata biti u takozvanom računarstvu u oblacima. Zapravo, čeka ih praktično potpuna selidba „onlajn”.
Iako postoji na desetine paketa koji pokrivaju oblast produktivnosti i kancelarijskih alata, stvari se pomalo kristališu tako da je u poslednjih nekoliko godina „knjiga spala na tri slova”. Pored pomenutog „ofisa”, tu je „open ofis” i „Gugl aps”.
Zahvaljujući dobro plasiranoj beta verziji „Microsoftovog” „ofisa 2010” ovaj paket trenutno koristi više od deset miliona ljudi u svetu. Ukupan broj korisnika svih verzija „ofisa” prelazi milijardu i osamsto miliona. Pored standardnih alata („vord”, „eksel”, „pauerpoint”, „autluk”...) koji se bave obradom tekstualnih dokumenata, tabela, prezentacija, kontakata i kalendara, „Microsoft” sve veću pažnju posvećuje onlajn podršci za svoje korisnike. „Ofis veb” aplikacije, čija je stabilna verzija startovala tokom juna, omogućava kreiranje i čak višestruko simultano modifikovanje „ofis” dokumenata onlajn, bez potrebe za instaliranjem istoimenog paketa. Korisnici se mogu služiti „ofis vebom” uz pomoć postojećeg „vindous lajv” odnosno „hotmejl” naloga.
Pored brojnih prednosti (poboljšana funkcionalnost, intuitivnost, dopadljivo grafičko okruženje...) „Microsoft ofis” ipak ima i jednu veliku „manu”. To je, pogađate, cena. Istraživanja pokazuju da su kućni korisnici u periodu sporog izlaska iz ekonomske krize sve manje voljni da izdvajaju novac za softver i da se radije okreću besplatnim alternativama.
U njih, između ostalog spadaju „open ofis” i „Gugl aps”. Prvi paket predstavlja dostojnu zamenu za „Microsoftov” „ofis”, a uz pomoć dodataka krajnji korisnici mogu da koriste praktično sve opcije kao i u plaćenoj verziji ljutog rivala. Kao što mu i samo ime kaže, „open ofis” je paket otvorenog koda, odnosno šira javnost ima uvid u njegovo razvijanje a u tome može i da aktivno učestvuje.
Nažalost, sve ove karakteristike nisu doprinele da „open ofis” zavlada na svetskom tržištu. Iako je razloge za ovakvu pojavu teško objasniti, mnogi ih porede sa udelom računarskih operativnih sistema. Koliko god vodeći svetski softverski stručnjaci tvrdili da je „linuks” ubedljivo najbolji i najstabilniji operativni sistem, zbog velikog broja distribucija on i dalje čini samo 1,24 odsto svetskog tržišta.
„Gugl aps” (od reči „application”, aplikacija). Za razliku od prve dve, „Gugl aps” je praktično u celini operativan onlajn, iako postoji mogućnost da se neke od aplikacija instaliraju i/ili koriste bez prisustva internet konekcije. Vlasnici „Gugl” naloga, osim elektronske pošte, mogu da koriste praktično sve aplikacije iz asortimana ove kompanije, i to u potpunosti besplatno (ukoliko se ne radi o pravnim licima). Prema mnogima, najveća prednost „apsa”, među kojima su „doks” (dokumenti), kalendar, mape, „rider”..., jeste jednostavnost i okrilje giganta kakva je kompanija iz Mauntin Vjua. U trenucima kad se „Gugl” bori da osvoji i poslednja velika uporišta „Microsofta” (operativni sistemi, internet pregledači i „ofis” paketi) korisnicima „apsa” ide u prilog da već sada praktično u potpunosti barataju servisima budućnosti.
Bilo da se kao krajnji korisnik odlučite za neku od ove tri alternative, ili izaberete neki manje poznati softverski paket, nećete pogrešiti. Ono što je izvesno, uskoro ćete moći da ih koristite ne samo na kućnim, prenosivim i tabličnim računarima i mobilnim telefonima, već praktično na svakom uređaju koji ima neku vrstu ekrana i pristup Internetu.
A. Čolaković
objavljeno: 06/07/2010
