Izvor: Politika, 28.Avg.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je „blekberi” izašao iz mode
Nekad cenjeno sredstvo komunikacije između svetskih lidera i finansijske elite, brzo je izgubilo ugled, privlačnost i – korisnike
Najtraženiji pametni telefon prošle decenije „blekberi” bio je omiljeni uređaj političara, poslovnih ljudi i estradnih zvezda. Do pre četiri godine telefon i kanadska kompanija koja ga proizvodi (nekad RIM, sada „Blekberi”) imali su udeo od 50 odsto na tržištu.
Sada su spali na tri odsto. Odnedavno, traže kupca koji će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ih preuzeti verovatno u delovima zbog imovine i patenata, dok će nekad slavni proizvod otići u istoriju. Kao mogući kupci posrnule kanadske kompanije pominje se „kanadski Voren Bafet” Prem Vatsa, ali i „Microsoft”, „Samsung” i „Del”.
Ako se na internetu prave liste slavnih ličnosti koje „još koriste blekberi” to znači da ovaj telefon polako odlazi na istorijsko smetlište proizvoda koje nije poželjno imati.
Odrekao ga se i Barak Obama, koji je u izbornoj kampanji s njim u ruci gradio imidž modernog lidera. Danas američki predsednik koristi „ajped” za brifinge, na radost ćerki koje više ne moraju da brinu da li će tata moći da vidi slike koje mu pošalju sa „ajfona”.
Nekad cenjeno sredstvo komunikacije između svetskih lidera i finansijske elite brzo je izgubilo ugled, privlačnost i – korisnike. Objašnjenje analitičara je jednostavno: „Blekberi” pravi telefone koje niko ne želi. Akcije ove kompanije su u avgustu 2007. vredele 236 dolara, a sada samo 10 dolara.
Šačica i dalje vernih blekberijevaca ističe kao prednost tastaturu, jer je danas preovlađujući uređaji sa ekranom osetljivim na dodir uglavnom nemaju. Korisnici koji su mu davno otkazali lojalnost zameraju mu mali izbor aplikacija, programa koji omogućavaju da se preko telefona prati vremenska prognoza i aukcije na „I-beju”, plaća parking, čita štampa, igraju video-igre...
Kompanija osnovana 1984, godinama je bila lider u inovacijama kao što su pejdžeri i uređaji za razmenu mejlova. Međutim, poslednjih šest godina propustili su šanse i donosili pogrešne izbore.
Prvi „ajfon” je izbačen 2007, ali čelnici kompanije nisu shvatili da će im to direktno ugroziti poslovanje. Verovali su istraživanjima, a ona su govorila da potrošači ne žele telefon bez tastature, s baterijom koja traje manje od jedan dan i ekranom koji će da se razbije ako padne.
Ispostavilo se da poslovni ljudi kada dođu kući i skinu kravate uzimaju „ajfon”, jer je zabavniji za upotrebu, a uskoro su počeli da ga koriste i za posao.
Druga greška je napravljena kada su umesto da usvoje „Guglovu” platformu „android”, već popularnu među milionima korisnika, rešili da razviju novi interfejs „blekberi 10”. Zatim, zanemarili su azijske konkurente koji su izbacivali jeftine modele. Prvi „blekberi” sa ekranom osetljivim na dodir (2008) neslavno je prošao u odnosu na modele „Epla” i „Samsunga”.
Iz ruku političara u ruke ustanika
„Blekberi” ima dobar nivo zaštite podataka zbog čega su ga masovno koristili političari. Proslavio se i tokom protesta u Londonu pre dve godine. Demonstranti su ga koristili za tajnu komunikaciju, pa policija nije mogla da im uđe u trag zbog čega je zahtevala da se onemogući slanje poruka.
„Blekberi” je postao sredstvo komunikacije ustanika samo zato što je izgubio naklonost poslovnog sveta, pa je postao jeftin i dostupan svima. „’Epl’ je kao Britanska imperija pre 100 godina, u njoj sunce nikada ne zalazi, dok je ’Blekberi’ kao London, tamo sunce retko kad izlazi”, napisao je Stjuart Džefris, kolumnista „Gardijana”.
J. J. K.
objavljeno: 28/08/2013
