Izvor: Blic, 26.Sep.2014, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Muja postao lopov i šta su mu srpski sudovi dužni
Radivoj Milutinović - široj javnosti poznat je kao prosac Karle Del Ponte i Kondolize Rajs i kao predsednički kandidat Srbije. Sve po čemu je postao poznat bio je samo njegov način da skrene pažnju na nepravdu koju je doživeo kad su ga batinali i ucenjivali, uhapsili i oteli imovinu.
Ekscentrik s razlogom. Možda nije izabrao najbolji put, ali je za njega bio jedini.
Danas na ivici bede, Milutinović je u vreme komunističkog režima bio jedan od retkih privatnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imao je preduzetničku viziju u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. 1975. godine pod optužbom da je opljačkao državu osuđen je na 20 godina zatvora. Odležao je deset, i tek 2007. godine je kao žrtva komunističkog režima rehabilitovan. Time njegova borba nije završena. Od hapšenje je prošlo tačno četiri decenije, a njegova potraga za pravdom još nije završena.
Sa 25 godina bio je privatni ugostitelj i vlasnik motela u Horgošu. Da bi pokrenuo posao, a ideja mu je kako kaže bila da napravi motel za lovni turizam, uzeo je kredit koji su davali Amerikanci sa rokom otplate od 30 godina. Dobio je novac, uložio u biznis i zaposlio celu porodicu. Kako kaže u to vreme bio je jedan od viđenijih stanovnika sela Horgoš. Ispostavilo se previše viđenih.
Mujo, tebe ćemo da hapsimo
- Na privatnika se u to vreme gledalo kao na državnog neprijatelja. Tako sam i osuđen na 20 godina zatvora, kao da sam nekog ubio a ne navodno opljačkao - priča za “Blic” Radivoj Milutinović koji danas živi od državne socijalne pomoći od oko 8.000 dinara u selu nadomak Palića kao podstanar.
- Pozvali su me jednog dana i rekli, Mujo, tebe ćemo da hapsimo. Tako se i desilo, osuđen sam zajedno sa još 48 ljudi za pljačku države u vrednosti od tadašnjih 2 miliona dinara. U “Ekspres politici” izašla je moja slika uz naslov ”Najveća posleratna pljačka Vojvodine”. Četiri godine sam proveo u istražnom zatvoru, a pravosnažna presuda je doneta 1980. godine, mesec dana pošto je umro Tito - priča Milutinović.
Kako u razgovoru za „Blic“ objašnjava, osnova za hapšenje nije bilo. Redovno je otplaćivao kredit, nije odveo firmu u stečaj, niti je na bilo koji način oštetio državu ili nekog pojedinca.
Nadimak
Radivoja Milutinovića su svi poznanici i prijatelji poznavali pod nadimkom Mujo. Kada je izašao iz zatvora počeo je drugačije da se predstavlja.
- Gde god da sam se pojavio čuli su se šapati i komentari: “vidi eno ga onaj lopov što je pokrao državu”. Tada sam odlučio da se predstavljam kao „Muja lopov“, jer kada tako otvoreno govorite o tome, nema više razloga za šaputanjem. To je bio moj nadimak sve do 2007. kada sam rehabilitovan. Bio sam “Muja lopov” sve dok pred sudom nisam dokazao suprotno – objašnjava Milutinović.
-Presuda o “pljačkaškom pohodu” mene i još 48 građana Horgoša i okoline, napisana je na 357 strana. Tokom saslušanja u policiji, uz batine i ucene naterali su me da potpišem brojna priznanja, koja sam tokom suđenja negirao jer sam bio primoran da ih potpišem. Nudili su mi da se učlanim u partiju uz obećanja da će sve zaboraviti. Odbio sam i tada mi više nije bilo pomoći – opisuje naš sagovornik kako su izgledala suđenja sedamdesetih godina.
Tokom deset godina koliko je ukupno proveo u zatvoru jer mu je u međuvremenu zatvorska kazna u nekoliko navrata smanjivana, doživeo je kako kaže torturu, maltretiranje i poniženje.
-Iz zatvora sam izašao 1985. godine. Imovina mi je oduzeta, usledio je razvod braka, porodica se raspala. Izgubio sam sve - kaže naš sagovornik.
Diskriminatorska presuda
Od tada pa do danas traje borba Radivoja Milutinovića za pravdu. Pune tri decenije tražio je ponavljanje suđenja, poništavanje presude, vraćanje celog postupka na početak. Bez uspeha je to trajalo sve do 2006. godine kada je usvojen Zakon o rehabilitaciji.
- Rešenje o rehabilitaciji sam dobio 2007. godine. Šta da vam kažem, mojoj sreći nije bilo kraja, od uzbuđenja mi je i pozlilo. Jedini problem je bio taj što je u Zakonu pisalo da će o nadoknadi štete biti donet poseban zakon. To se desilo tek 2011. godine kada sam podneo predlog za vansudsku nagodbu Ministarstvu pravde. Pošto sa te adrese nije stigao odgovor tužio sam državu. Viši sud u Subotici je prvo odobio moju tužbu uz obrazloženje da sam ja kriv i da nema osnove za nadoknadu. Presudu je zatim poništio Apelacioni sud i vratio na ponovno odlučivanje. Isti sudija donese zatim identičnu presudu uz komentar da nisam smeo da budim ni rehabilitovan što je stvarno strašno - kaže Milutinović. Nakon toga, posle nove žalbe Milutinovića, Apelacioni sud donosi odluku o preinačenju presude.
- Dosuđena mi je odšteta od milion dinara za 3.752 dana provedenih u zatvoru. Kada se preračuna visina odštete i broj dana, za torturu, urušen ugled, gubitak imovine i rasturanje porodice, država mi je platila 200 dinara po danu!! To je neverovatno, posebno ako se zna da se u sudskoj praksi naknada kreće od 6.000 dinara po danu, pa naviše. Znate, bez namere da nečiji bol umanjujem, ali nije normalno da neko ko je bio na Golom otoku za četiri godine dobije 6 miliona dinara, a ja za deset godina zatvora pet puta manje. To je diskriminatorska presuda – objašnjava naš sagovornik.
Njegov predmet se sada nalazi pred Ustavnim sudom, kome je podneo žalbu na presudu o nadoknadi štete. Ukoliko njegova žalba bude odbijena, Milutinović nakon toga pravdu može da traži jedino pred sudom u Strazburu.
