Izvor: B92, 24.Okt.2011, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je Aleksandar postao milioner

Poslovni uspeh imigranta prve generacije iz Podgorice kome je doprineo i ogranak njegove kompanije u Beogradu.

Početkom ovog meseca poslovni dnevnici, uključujući tu i onaj najveći, WSJ, agencije i internet sajtovi objavili su vest da je informatička kompanija Callidus Software kupila firmu Webcom za 9,2 miliona dolara direktnom isplatom (ništa dakle na odloženo ili u akcijama), sa opcijom da, zavisno od poslovnih rezultata na kraju godine, doplati još 1,7 miliona.

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Ova transakcija je u poređenju sa ovdašnjim „megadilovima" koji se mere milijardama, relativno mala, mada ipak vredna pomena. Nije međutim bila „rutinska" ni za kupca ni za kupljenog. Iza potonjeg je naime veliki poslovni uspeh Aleksandra Ivanovića, 42-godišnjaka rođenog u Sarajevu (otac mu je iz Danilovgrada), odraslog u Podgorici, imigranta u Americi prve generacije, koji je, budući da je osnivač, glavni direktor i većinski vlasnik Webcoma, na ovaj način ušao u klub američkih milionera. Onih koje bi Obama ovih dana da oporezuje po višoj stopi nego dosad, kako bi popunio državni budžet.

Sličnih priča o ostvarenju „američkog sna" ima, naravno, mnogo (još više ih je o neuspehu), ali ova je zanimljiva kako zbog njenog glavnog junaka, tako i zbog činjenice da je u njegovom uspehu učestvovalo i 30 zaposlenih u Webcomu Beograd, filijali firme koja je osnovana 2003.

Aleksandar je srednju školu završio u Sarajevu, a na studije, u januaru 1988, zaputio se u Milvoki, država Viskonsin. „Tamo mi je već bio stric, jedina osoba koju sam poznavao u Americi, pa nisam mnogo birao", objasnio mi je Aleksandar u razgovoru vođenom posle objavljivanja pomenute velike vesti.

Na studijama elektrotehnike je bio među najboljima u klasi. Posle diplomiranja 1993, nuđeno mu je da ostane na univerzitetu, ali to nije prihvatio. „Već tada sam znao da je prava afirmacije pre u poslovnom svetu, da se više ceni uspeh u biznisu nego onaj akademski", objašnjava svoju odluku.

Posao je dobio već sutradan, u kompaniji kojoj su trebali elektroinženjeri, programeri. „U toj firmi sam proveo šest godina, ali sam paralelno, kao hobijem, počeo da se bavim internetom koji je u to vreme bio nepoznanica za mnoge. To mi je išlo dosta uspešno. Brzo sam shvatio njegove potencijale i za biznis, ne samo za igru i zabavu. Firma u kojoj sam radio bila je međutim konzervativna – nisu imali sluha za to."

Već posle četiri godine, 1977, Aleksandar osniva Webcom, u kome je jedini zaposleni. Još dve godine će, međutim, ostati i na platnom spisku svog prvog poslodavca, a onda, kad je video da može da živi od sopstvenog znanja, s prijateljem Milanom Rajkovićem daje otkaz i u vode samostalnog biznisa ulaze punom snagom.

„Počeli smo sa idejom da firmama pomognemo da ih potencijalne mušterije nađu na internetu. Analizirali smo algoritme na pretraživačima – u to vreme nije postojao Google, već su glavne ’mašine za pretraživanje’ bile Infoseek, Altavista, Magellan, Yahoo i još neki. Programirali smo ’spajdere’ , softverske automate koji su analizirali kako rade ’spajderi’ pretraživača. Na osnovu informacija koje smo tako dobili, bili smo u mogućnosti da firmama popravljamo njihove sajtove tako da ih pretraživači u rezultatima visoko rangiraju. Zavisno od nivoa servisa koji je neko bio spreman da plati, garantovali smo da će se njegovo ime naći među prvih deset prikazanih rezultata."

Posao – pokrenut sa osnivačkim kapitalom od 1.000 dolara – krenuo je već posle godinu dana i brzo se razvijao. Kad su dva momka, Sergej Brin i Leri Pejdž, nekako u isto vreme osnovali Google i lansirali svoj sada već čuveni algoritam za pretragu, Aleksandar – Aleks za Amerikance – brzo je shvatio da treba da se prestroji, da promeni prvobitni plan. Iz Webcoma tako izlaze dva programska paketa koji su mu doneli 120 klijenata, među kojima su i korporacije čiji se obrt meri milijardama, poput japanskog NEC-a.

Prvi prodavcima i preprodavcima pomaže da sačinjavaju ponude: kako da svojoj robi pravilno odrede cenu, da odaberu asortiman" Nije naime reč o prodaji majica i cipela, objašnjava Aleksandar, nego o tehničkoj i industrijskoj robi, telekomunikacionim uslugama i sličnom, dakle nečemu što ne može da se prodaje „napamet". Treba ili dobro poznavati potrebe mušterija i tehničke karakteristike proizvoda, ili treba imati softver koji će to da uradi.

To nije bilo jednostavno programirati – trebalo je uzeti u obzir mnogo varijabli – ali su Aleksandar i njegov tim očigledno uspeli. Drugi njihov proizvod uređuje procese odlučivanja u okviru jedne firme, kao i između firmi, omogućavajući internu saradnju zaposlenih u bilo kom radnom procesu, pri čemu softver definiše celokupan proces i prateće procedure.

Zašto se odlučio da deo posla „autsorsuje" u Srbiju, a ne, kao većina informatički kompanija ovde, u Indiju?

„Glavni razlog je što su ljudi u Srbiji veoma stručni, a drugi je što su naši ljudi– bar to je moje iskustvo, ili moja sreća – stabilni i lojalni. Mnogi se ovde na primer žale da im zaposleni u Indiji često otkazuju i prelaze u druge firme zbog razlike u plati od samo 100 dolara. Mi tih problema u u Beogradu nismo imali."

Aleksandar kaže i da nema primedbi na poslovno okruženje u Srbiji. Osnivanje firme doduše jeste bilo nešto komplikovanije (i skuplje) nego u Americi, ali je to završio relativno brzo. Napominje, međutim, da njegovo iskustvo po svoj prilici nije tipično jer je on u Srbiji samo poslodavac – tržište Webcoma nije istočna Evropa, već samo ona zapadna, zatim Severna Amerika i Australija.

Šta je recept za poslovni uspeh u Americi, pitamo ga. Dobra ideja?

„Jeste bitno imati dobru ideju, ali ideja sama po sebi ništa ne garantuje. Najteže je ideju pretvoriti u biznis, napraviti dobar plan i realizovati ga, što podrazumeva veoma mukotrpan rad, učenje na greškama. Treba imati i hrabrosti, ali i ne biti tvrdoglav: ako neke stvari ne idu kako je planirano, to treba blagovremeno uočiti i uneti neophodne promene."

Webcom je sada postao brend Callidusa, a Aleksandar ostaje menadžer tog brenda, uveren da on sada ima bolje uslove za razvoj. U Callidus su prešli i svih 50 zaposlenih, uključujući i 30 programera koji rade u Beogradu, na Banovom brdu.

Na pitanje da li je Srbin ili Crnogorac, Aleksandar kaže da Crnogorce smatra užom grupom šireg srpskog plemena. Oženjen je Amerikankom, advokaticom Lindom, i imaju troje dece. Najstariji Nikola je na trećoj godini studija medicine, ćerka Maja u završnoj godini srednje škole, a najmlađi Stefan je u 7. razredu.

Nikola je naučio srpski, Maja zna ponešto, a Stefan gotovo ništa. U porodici se komunicira na engleskom. Autor: Milan Mišić

Nastavak na B92...

GdeInvestirati.com: Sa 1.000 dolara Aleksandar razvio milionski biznis