Izvor: Blic, 25.Dec.2014, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAO STARI EGIPAT Amerikom vladaju dinastije, ne pojedinci
Sjedinjene Američke Države imaju više od 300 miliona stanovnika, ali kada dođe do izbora predsednika SAD, u poslednje vreme se pojavljuju samo dve porodice. Tako i sada mogućnost duela Buš-Klinton na izborima 2016. izgleda sasvim realno. Posle nekoliko meseci nagoveštaja i spekulacija, bivši guverner Floride Džeb Buš je prošle nedelje izjavio da "aktivno razmatra" ponudu da bude predsednički kandidat Republikanske stranke.
Hilari Rodam Klinton još nije potvrdila takvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoju nameru, ali je već viđena za favorita za predsedničku nominaciju Demokratskestranke. To dvoje potencijalnih rivala u porodičnim stablima ima tri predsednika i tri senatora SAD, kao i tri guvernera. Zašto su te dve porodice toliko dominantne u savremenoj politici? -
pita agencija AP.
Ispostavlja se da Amerikanci, iako spremno kažu da su protiv dinastija, nemaju ništa protiv poznatih prezimena u politici. Poznato prezime kandidatu donosi prepoznayljivost kao što je i sa svakom popularnom robnom markom, donosi uz to veze važne za prikupljanje novca i spremnu mrežu političkih kontakata. Prezime takođe može značiti da je kandidat kompetentan što je veoma važno
u neizvesna vremena, kao što sada.
"Vlast rađa vlast" - kaže politikolog Brendan Nihan s Koledža Dartmut i dodaje: "Dinastija je perpetuum mobile". Politički "pedigre" može imati i negativne strane: poznato prezime ponekad donosi nepoželjne asocijacije i rizik zamora javnosti. Obe strane te medalje su bile vidne kada je Buš (61), sin i brat predsednika SAD i unuk jednog senatora, najavio svoju predsedničku nameru.
Partijski aktivisti kažu da će prezime Buš pomoći Džebu da brzo privuče novac, talentovane saradnike i pristalice širom zemlje. Ali, njegov stariji brat, Džordž W. Buš, bio je veoma nepopularan na kraju svog predsednikovanja pre šest godina. I dok je izgledalo da ga sada ljudi cene više nego tada, nedavno objavljeni izveštaj
Senata Kongresa SAD o praksi mučenja tokom saslušanja u Bušovo doba, podsetila je na kontroverze iz vremena njegovve vladavine. Hilari Klinton (67), bivši državni sekretar, senatorka i prva dama, ako uđe u predsedničku trku, suočiće se sa istom kontroverzom: s jedne strane ona jeste prepoznatljivo lice, a s druge je zamor javnosti.
Bivši predsednik Bil Klinton je sada veoma popularan, i sigurno će voditi kampanju za svoju suprugu kao što je učinio i u trci pred izbore 2008, ali on i dalje ima mnogo "neželjenog prtljaga" iz godina kada je bio u Beloj kući.
Ubrzo pošto se Buš prošle nedelje približio ulasku u predsedničku trku, liberalna grupa RootsAction (http://rootsaction.org/) je postavila sajt http://nobushesorclintons.org/ gde prikuplja potpise na zahtevu da se "odbaci buduća dominacija vlade Bušovih i Klintonovih, i politike Buš/Klinton".
Ali, istoričar s Prinstona Džulijan Zelizer smatra da faktor prepoznatljivog ipak može 2016. godine biti biračima važniji od zabrinutosti zbog ponavljanja "istog starog". "Vašington je propao, te birači i donatori kampanje traže ljude koji izgledaju kao da znaju šta rade", rekao je on. "Poznata prezimena postaju velika prednost, poništavajući i samu pomisao tipa: 'O, moj bože, ne mogu da verujem da će oni ponovo biti kandidati!' ".
Dinastička politika, u kojoj je više članova iste porodice na izbornim položajima, u SAD je češća nego što se misli. SAD su imale ukupno 44 predsednika, od kojih je osam - što je skoro petina - bila iz samo četiri porodice: po dva Adamsa, dva Harisona, dva Ruzvelta i dva Buša.
