Izvor: Blic, 04.Sep.2014, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iznenađujuća odluka ECB da snizi ključnu kamatnu stopu
Evropska centralna banka (ECB) je danas smanjila kamatne stope i najavila novi program subvencija, uz kupovinu obveznica, u pokušaju da spase zonu evra od recesije.
Predsednik ECB Mario Dragi je danas rekao novinarima da će ta banka oktobra početi da hartije od vrednosti kupuje i od privatnog sektora.
Cilj ECB je da krediti budu jeftiniji što bi pomoglo investicije i rast privrede 18-zemlje evrozone koja je sada u zastoju. Privredna aktivnost u tim zemljama nije rasla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u drugom ovogodišnjem kvartalu, te je ojačalo strahovanja od trećeg talasa recesije, sada i uz deflaciju.
Odluka ECB je popodne izazvala pad kursa evra u odnosu na američki dolar na 1,2995, što je prvi put da je evro ispod 1,30 dolara od jula 2013. Opali su i prinosi od obveznica širom evrozone: prinos na francuske desetogodišnje obveznice opao je za 0,10 procentnih poena, na 1,25 odsto, a za obveznice Grčka je opao za 0,19 procentnih poena, na 5,62 odsto.
ECB je danas smanjila referentnu kamatnu stopu na samo 0,05 odsto, s prethodno rekordno niske kamate od 0,15 odsto. Referentna stopa je ono što banke plaćaju ECB za kredit. Ta stopa utiče na visinu kamate koju banke naplaćuju od preduzeća i građana koji se zadužuju.
ECB je uz to povećala stopu depozita - to je ono što banke plaćaju kada svoj novac drže u centralnoj banci, na minus 0,2 odsto, a bila je minus 0,1 odsto.
Takva, negativna stopa (minus), je podsticaj bankama da zbog nametanja kaznene kamate pozajmljuju novac, a ne da ga gomilaju na sigurnim računima u ECB.
Niže stope stimulišu kreditiranje i rast. Međutim, niže stope su sve manje efikasne kao podsticajno sredstvo što su bliže nuli. Zato je ECB je takođe najavila dodatne mere za podsticanje kredita preduzećima.
Dragi je rekao da je Upravni savet ECB bio podeljena o tome da li da odobri novi program. Razmotrili su i program kupovine državnih obveznica, umesto investicija privatnog sektora.
Loše izglede za privredu evrozone održava to što je ECB smanjila prognozu rasta za 2014. na 0,9 odsto, sa 1,0 procenta kolika je bila ranije. Snizila je i prognozu inflacije za godinu na 0,6 odsto, sa ranijih 0,7 odsto.
Dragi je rekao da, uprkos novim merama, ECB ne može da sačuva ekonomiju, već joj je za to potrebna pomoć vlada.
"Potreban je rast. Potrebna su radna mesta. Potrebne su strukturne reforme", rekao je on.
Iznenađujuća odluka ECB da snizi ključnu kamatnu stopu oborila je danas vrednost evra i podstakla rast akcija na berzama Starog kontinenta.
Evro je oslabio na najnizi nivo u više od godinu dana od 1,2920 dolara, nakon što je ECB iznenadila tržišta snizivši repo stopu da bi se odbranila od deflacije.
Pariski CAC 40 je danas porastao 1,65 odsto na 4.494,94 poena, frankfurtski DAKS 1,02 odsto na 9.724,26 poena, a londonski FTSE 100 mirovao je na 6.977,97 poena.
Na Volstritu je industrijski indeks Dau Džons napredovao 0,29 odsto na 17.127,18 poena, širi indeks S&P 500 0,27 odsto na 2.006,03 poena, a tehnološki Nasdak 0,45 odsto na 4.591,17 poena. Cena zlata je na londonskoj berzi obojenih metala porasla na 1.271,50 sa 1.265,50 doalra za uncu.
Akcije britanskog naftnog giganta BP potonule su gotovo šest odsto nakon što je sud u SAD presudio da je do izlivanja nafte u Meksičkom zalivu 2010. došlo zbog "velikih propusta" kompanije, što bi moglo da znači da BP čekaju dodatne kazne od više milijardi dolara. Kompanija je poručila da se ne slaže sa odlukom suda i da će uložiti žalbu. (Tanjug)
Međunarodni monetarni fond izrazio je snažnu podršku iznenađujućoj odluci ECB da se suprostavi usporavanju privrednog rasta i pretnji od deflacije u evrozoni.
"Srdačno pozdravljamo mere ECB, koje će pomoći u otklanjanju opasnosti od dugotrajno niske inflacije", izjavila je direktorka MMF Kristin Lagard.
MMF je u više navrata pozivao ECB da preduzme dodatne korake i pomogne ekonomiji 18 zemalja evrozone, koje se još uvek bore sa krizom, uprkos finansijskoj pomoći za Grčku, Portugaliju i Irsku. (Tanjug)
