Izvor: Blic, 24.Sep.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija nam pomaže da razumemo sadašnjost
Pozorište nam pomaže da budemo svesniji društva i trenutka u kojem živimo, kaže Hans Verner Krezinger, ugledni nemački reditelj, gost Bitefa , čija će predstava večeres biti odigrana u „Zvezdara teatru“.
U okviru glavnog programa 48. Bitefa večeras (20) na sceni „Zvezdara teatra“ je predstava reditelja Hansa Vernera Krezingera „Bojno polje sećanja 1914/2014“ u kojoj, oslanjajući se na dokumentarnost, preispituje zapadni i istočni, kolektivni i lični, istorijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i umetnički pogled na Prvi svetski rat.
Šta vas je opredelilo da radite tu predstavu, inicijalni motiv?
- Vrsta radoznalosti. Nisam znao mnogo o jugoistočnom frontu. Moj ugao gledanja bio je, prirodno, perspektiva zapadnog fronta. Želeo sam da saznam više o Balkanu, uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata iz perspektive Beograda, Sarajeva i Turske.
Iz naše perspektive je zanimljivo da se jedan Nemac na dati način bavi tom temom, a šta ste percipirali?
- U predstavi nemamo jednu perspektivu. Mi zapravo preplićemo razne perspektive, čak izvođači donose svoja viđenja, tako da je „Bojno polje sećanja...“ kao mozaik, kaleidoskop satkan od raznih gledišta o Prvom svetskom ratu.
Vaše lično viđenje?
- Zanimljivo, spomenici ovde govore o tome da se polazi uglavnom od balkanskih ratova, dakle od 1912. U bavljenju istorijom izuzetno je važno gde priča počinje. Kada se govori o Prvom svetskom ratu, vi krećete od aneksije Bosne i Hercegovine i okupacije Sarajeva 1878. Tako da kada sada pričamo o aneksiji Bosne, postajemo polako svesni situacije koja se sada dešava na Krimu.
Sjajne reakcije u Beogradu
Neizostavno pitanje u ovakvim prilikama - utisak o Beogradu?
- Treći put sam ovde. Tokom kratkog boravka uglavnom vidim pozorište i predstave. Na mene sjajan utisak ostavlja vaša publika, njena brojnost, energičnost, sjajne reakcije.
Ima istoričara koji smatraju da su zapravo tokovi kapitala pokrenuli Prvi svetski rat?
- To je jedna teorija, ima ih više.
Pomenuli ste poređenje aneksije Bosne i sadašnjih prilika na Krimu, dakle?
- Kontekst u kojem je izbio Prvi svetski rat bio je obeležen i činjenicom da se tada pojavio jedan novi, jak igrač na svetskoj sceni. To je bila Nemačka. Kada je reč o sadašnjoj situaciji i Krimu, imamo još jednog, odnosno imamo novog jakog igrača. To je Kina. Možemo biti srećni što trenutno nema velikog rata u Evropi, a treba biti veoma oprezan u odnosu na to kako će se stvari dalje razvijati imajući u vidu balans moći.
Postoji i teorija koja kaže da su Nemci počeli i Prvi i Drugi svetski rat i izgubili jer su ga vodili oružjem, a sada su promenili sredstvo, umesto puške koriste novac...
- Ta teorija treba da ima u vidu da proces nije završen. Kada se bavite istorijom, uvek je bitno šta vi birate da kažete, šta naglašavate, koje i kakve događaje, kako ih bojite... Hoću reći da kada se bavite istorijom zapravo nije toliko reč o prošlosti, već pre svega o tome da postanete svesniji sadašnjosti, sagledate je iz više uglova.
Vaša predstava „Bojno polje sećanja..“ je društveno angažovana. Kakva je pozicija takvog vida pozorišta na kulturnoj sceni Evrope?
- Dokumentarno pozorište, čemu pripada i „Bojno polje sećanja...“, ranije gotovo da nije bilo, a sada se relativno često sreće. Možda je upravo teatar odlično mesto gde se mogu fokusirati, preispitati najrazličitija pitanja, debatovati o njima bez eksplicitnih ishodišta... Pozorište, dakle, pomaže da budemo svesniji društva i trenutka u kojem živimo.
Imamo predstava i na Bitefu koje preispituju stanovište da je najveći problem današnjice teror krupnog kapitala?
- To je činjenica. Mislim da je velika čast biti na Bitefu, izuzetnom festivalu koji je kroz svoju istoriju publici omogućavao da kroz razne predstave sagledava i promišlja stvari na različite načine. Jedna od ključnih tačaka pozorišta je, između ostalog, da je ono višestruko korisno.
