Izvor: Blic, 17.Nov.2014, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isidora Žebeljan: Mnogo srpske muzike trune po budžacima
Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine Srpske akademije nauka i umetnosti predstavio je danas svoje prvo izdanje, kompakt disk "Enriko Josif, Kamerna muzika" i najavio novi projekat posvećen klavirskoj muzici Vasilija Mokranjca.
U salonu Kluba SANU predstavljen je audio kompakt disk sa kamernom muzikom akademika Enrika Josifa (1924-2003). Reč je o snimku prošlogodišnjeg koncerta u Galeriji SANU koji je Odbor organizovao povodom desetogodišnjice smrti jednog od najznačajnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i najoriginalnijih srpskih kompozitora koji je nepravedno zapostavljen i zaboravljen.
Muziku na koncertu i CD izveli su pijanisti Katarina Radovanović Jeremić, Marko Kovač, Miloš Veljković, flautisti Aleksandar Ružičić, Neda Arsenijević i Milana Zarić, harfa.
Član Odbora akademik Vlastimir Trajković rekao je da SANU već dve godine preko ovog Odbora vredno radi na nečemu što mnoge zemlje odavno imaju, na
Zaboravljeni kompozitor
Enriko Josif u srpskoj muzičkoj baštini pripada grupi zaboravljenih kompozitora čije muzike nema na koncertnim podijumima i o kojima niko ne piše. Do toga je delimično dovela i sama kompozitorova nebriga o sopstvenim partiturama, koje su uglavnom ostavljene u nesređenom stanju, nepodesne za izvođenje, ili su razdeljene muzičarima, koji više nisu živi. Zato je još uvek nejasno kakvo mesto u srpskojmuzici zauzima stvaralaštvo Enrika Josifa i koliki je njegov značaj. Prema oceni istoričara muzike i člana odbora prof.dr Dragoljuba Katunca, Josif je među kompozitorima srpske muzičke moderne jedan od najkompleksnijih likova ali i jedan o kome se nedovoljno pisalo. Bio je kompozitor, pedagog, mislilac čija je reč imala odjeka u našoj sredini
banci podataka kompozitora, pripremaju sajt koji će stalno biti ažuriran sa iscrpnim podacima od prvih srpskih kompozitora Kir Stefana do danas.
"Posao smo tek započeli, sajt će biti dvojezični, srpski na ćirilici i na engleskom što je isto tako obaveza u svetu, tako smo i prvi CD objavili dvojezično, prateću knjižicu i do najmanjih tehničkih podata na nosaču zvuka", kazao je Trajković.
On je ukazao da je najveći problem zaštite srpske muzičke baštine što u Srbiji nikada nije postojala prava izdavačka kuća kao što postoje u svetu, nema štampanih nota.
Član Odbora akademik Isidora Žebeljan istakla je da muzika da bi postojala mora da se svira a da bi se svirala klasična muzika moraju da postoje note.
"Tu je naš problem i počeli smo da ga rešavamo, imaćemo note koje mogu biti upotrebljive za izvodjenje, zato ćemo sada otpočeti akciju prepisivanja, priređivanja i redakcije pre svega kompozitora koji nisu živi jer oni to ne mogu za sebe da učine", rekla je ona.
Žebeljan smatra da mnogo srpske muzike "trune po budžacima" i da se zato u Odboru stvorilo uzbuđenje da otkriju nešto što do sada nije čuto ili ne znamo za to.
"Uzbuđujuća je ideja da možete da pronađete neku muzičku "Na Drini ćupriju" ili "Derviš i smrt", da doživite neverovatno ushićenje što ste otkrili neke genijalne napore ljudskog duha, nikada nije kasno da je taj posao otpočne i evo, mi smo ga sada počeli ovim prvim diskom", kazala je Žebeljan.
U pripremi je finalno sređivanje nota kamerne muzike Josifa koja je snimljena na CD za flautu i klavir kako bi bila dostupna svim budućim izvođačima.
Drugi projekat Odbora je u ponedeljak, 24.novembra u Galeriji SANU a posvećen je klavirskoj muzici akademika Vasilija Mokranjca (1923-1984) povodom obeležavanja 30 godina od smrti.
