Izvor: B92, 31.Jan.2011, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isceljujuća moć iPoda
Muzika je nevidljiva sila koja vam krepi duh, jača telo i osvežava um. Slušate li?
Izvor: Men's Health
Već od prvih tonova sav sam se naježio. Osvetljen reflektorom, Bitan za klavirom svira tihi uvod za pesmu "Racing in the Street”, dok Brus Springstin čeka u senci.
Prvi put sam ih slušao kako izvode tu pesmu pre 31 godine, tako da nostalgija, bez sumnje, igra važnu ulogu. Međutim, 8 minuta kasnije, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bitan razvaljuje veličanstvene akorde podužeg završetka pesme, ja sam u transu, ošamućen, očaran. Niz kičmu mi jure žmarci.
To je poznat osećaj kome se prepuštam po ceni od više stotina dolara godišnje za koncertne ulaznice – od omatorelih rok-razbijača po arenama, do dopadljivih novih bendova po klubovima. Odlazim tamo znajući da ću urlati kao kreten uz gitarski solo Nila Janga i cmizdriti kao šonja dok Kerol King i Džejms Tejlor pevaju duet – i ne bih to menjao ni za šta na svetu.
Eto kolika je moć muzike nada mnom. A iako obično nije pojačana do maksimuma, muzika obuzima gotovo svakog od nas – prikrada nam se, sveprisutna je i neodoljiva.
Kompanije to dobro znaju i već decenijama prčkaju po našim osetljivim sinapsama kroz muziku za šoping i reklamne džinglove. Ali i vi možete iskoristiti moć muzike (izuzimajući pojačala i preskupe ulaznice), ukoliko želite da radite efikasnije, vežbate marljivije, razmišljate brže, a možda čak i da živite duže.
Samo slušajte.
Radni je dan, 6.45 ujutru, a ja sedim za klavirom uz šolju kafe i drndam četiri jedno-stavna akorda pesme Henka Vilijamsa "Weary Blues from Waitin’” – kompozicije originalno napisane za gitaru, koju ne umem da sviram. Promuklo kantri-jodlovanje poslednjeg stiha refrena ("Oh sweet ma-a-ma, please come home”), koje izleće iz mog amaterskog grla, zvuči bez veze. Ali je osećaj divan.
Današnje druženje sa muzikom počelo je 45 minuta ranije pesmom "Black Coffee in Bed”, grupe Skviz, i reklamom za tepihe na televiziji ("800-588-2-300, Empajer – već danas”). Potom sam čuo odlomke Kostela i Petija u emisiji Morning Joe, stanice MSNBC. Pevušenje pod tušem. Špica emisije Today.
Za klavirom malo Henka, kao i podjednako jednostavna pesma "Creep”, grupe Rejdiohed, sa sve prostaklucima. Dok se vozim na posao, nove pesme dopiru s radija i CD-a, a s benzinske pumpe čuje se reklamni džingl. Dok preko parkinga idem do kancelarije, bespomoćno pevušim poslednju melodiju koju sam čuo.
Nisam ja kriv. Tako sam rođen – kao i svi mi. "Mi smo muzikalna bića”, kaže dr sci. Tereza Lesjuk, asistent za muzikoterapiju na Univerzitetu Majami. "Kao da smo programirani za muziku. Spremni smo da je percipiramo, da ulazimo u interakciju s njom.” Štaviše, svi stručnjaci s kojima sam raz-govarao – neurolozi, muzikolozi, gitaristi – slažu se da je čovek danas verovatno izložen muzici više nego ikad ranije u istoriji. "Na muziku počinje da se gleda kao na resurs”, kaže Lesjukova. "Kako se njome može pomoći ljudima?”
Za početak, pomaže mi da se probudim. Jutros je Džo Skarboro nešto čantrao o predsedniku kad sam čuo orguljaški uvod i gromoglasne bubnjeve Skviza – "najavu” za predstojeću reklamu. Volim tu pesmu. Otvorio sam oči. Mozak mi je proradio. Dr sci. Danijel Levitin, profesor psihologije na Univerzitetu Mekgil i autor knjige This Is Your Brain on Music, kaže mi da sam na dobrom putu. (Nije se tek tako obreo u mojoj spavaćoj sobi; razgovarali smo telefonom.)
Ritmična muzika, kaže on, dovodi do moždanog procesa zvanog talasna aktivacija. "To je samo stručan izraz za pojavu kod koje grupa neurona počne da okida u određenom ritmu, recimo reagujući na muziku, a onda drugi neuroni, koji nemaju nikakve veze s muzikom, počnu simpatetički da okidaju.” Zaista, jedna japanska studija pokazala je da su ljudi koji posle dremanja slušaju muziku, manje pospani od onih koji je ne slušaju.
Nikad to nisam primećivao, ali ta doza auditivnog kofeina pojačava se kad god ujutru sednem za klavir. "Sviranje instrumenta aktivira raznovrsne delove vašeg mozga”, kaže Levitin. "Budi se centar za donošenje odluka, motorni centar, čulni centar koji oseća dodir instrumenta pod jagodicama prstiju, auditivni centar kao i vizuelni centar, pošto čitate note ili gledate u svoje šake.”
Naravno, sviranje pre doručka većini mentalno zdravih ljudi može delovati sumanuto. Ali čak i mala seansa igrice "Guitar Hero” može poslužiti istoj svrsi. Posle svog kratkog prebiranja po klaviru osećam se spreman za sve – ili bar za vožnju do posla.
U prvom delu svog 45-minutnog putovanja do posla, slušam radio-intervjue ili vesti. Ali kad-tad moram da se prebacim na muziku; tišina mi jednostavno ne prija. Štaviše, austra-lijski istraživači tvrde da tišina nije idealna za vozače – omogućava vam da razmišljate o stvarima koje nemaju veze s vožnjom. Moj koktel, sačinjen od radija i CD-ova, sastoji se uglavnom od nezavisnog i klasičnog roka, s mestimičnom nostalgičnom numerom, poput duvačkog orkestra, Brodveja ili folka. A niz istraživanja pokazuje da je za vožnju upravo to i važno: u okviru razumnih granica, muzika koja vam prija najbolja je za budnost čula, blago-vremene reakcije i održavanje bezbedne brzine.
I ovde je ključna odredba "u okviru razumnih granica”, pošto su istraživanja pokazala i to da, što je brža muzika, to ćete voziti brže i manje bezbedno. Na primer, jedna izraelska studija otkriva da se mnogo više prekoračenj brzine, prolazaka kroz crveno svetlo i udesa dešava pri slušanju brze muzike. Slično tome, studija sa Memorijalnog univerziteta Njufa-undlenda ustanovila je da vozači koji slušaju hard-rok izazivaju više sudara na pripremljenom poligonu, nego oni koji slušaju fabričku buku. To sam znao i iz iskustva. Grupu ZZ Top izbegavam na auto-putevima još otkako mi je "La Grange” doneo kaznu za prebrzu vožnju.
Pošto smo to razjasnili, ipak je najbolje slušati nešto dok ste za volanom. Levitin kaže da sanjarenje u toku vožnje, na izvestan način, mnoge od nas navodi da zadremamo za volanom. "Ako odaberete pravu muziku dok vozite, ona vas može stimulisati dovoljno da očuvate zainteresovanost, svesnost, prisutnost duha i budnost”, kaže on.
Problem je u tome, dodaje on, što "ako je muzika previše zanimljiva ili previše očara-vajuća, ona vas preterano obuzima i ometa vam usredsređenost na vožnju.” Izgleda da je ključ u umerenosti – kao i za samu vožnju. Ništa preterano glasno, prete-rano brzo, preterano napadno.
Čim ujutru stignu na radno mesto,
Amerikanci se u sve većem broju odsecaju od sveta slušalicama. Anketa iz 2010, među službenicima koji koriste kompjutere (i ne stupaju u razgovor s klijentima), pokazala je da njih 95 odsto sluša muziku bar 30 minuta tokom radnog dana, obično preko slušalica, u skladu sa nalazima korporacije CIMI, istraživačke firme iz Nju Džersija.
Naravno, tokom skoro cele ljudske istorije, muzika je pretvarala fizički težak rad – od veslanja na grčkoj galiji do košenja pola jutra travnjaka – u nešto donekle podnošljivo. Ali može li ona pomoći u svetu odela i kravata?
Lesjukova, muzikoterapeutkinja na Univerzitetu Majami, otkrila je da ljudi generalno, ako slušaju muziku po svom izboru, mogu da smanje zamor, nervozu i razdražljivost tokom radnog vremena, a istovremeno da povećaju entuzijazam i opuštenost. Konačni efekat: postaju sposobniji za rešavanje problema.
Čak i majušna doza mjuze može biti delotvorna. U jednom italijanskom istraživanju otkriveno je da ljudi koji slušaju brzu muziku imaju izrazitije povećanje dotoka krvi u mozak, u poređenju sa slušanjem sporijih pesama, ili pak s tišinom. Lesjukova, međutim, veruje da tu verovatno postoji i psihološka komponenta: ljudi mogu sebe ubediti da bez muzike rade lošije. Na primer, izvesni stručnjaci za informacionu tehnologiju odbili su učešće u njenom istraživanju, jer je eksperiment iziskivao da muzika na određeno vreme bude isključena.
Postoje i izuzeci – a ja sam jedan od njih. Iako sam siguran da sam efikasniji u fizičkim poslovima (poput čišćenja garaže) i vizuelnim zadacima (poput čeprkanja po "fotošopu”) dok mi svira muzika, na čitanje i pisanje mogu da zaboravim. Ne mogu da se usredsredim. Lesjukova kaže da mi istovremeno slušanje stihova i čitanje reči verovatno izaziva rascep u pažnji. Takođe je otkrila da, što je osoba stručnija za određeni posao, to joj muzika više povećava efikasnost. Ako niste vešti, muzika je samo dodatni stimulus koji vam remeti koncentra-ciju. Ukoliko niste shvatili šta ovde piše, isključite muziku.
Ako postoji mesto u kome slušalice uspevaju bolje nego po američkim kancelarijama, onda su to američke teretane. Nekada sam bio puritanac i trčao po putevima i stazama, čak i po pokretnoj traci, bez muzike. Sad sam manje isključiv, ali srećniji. S miksom brze muzike utovarenim u stari "nano”, trčim brže i prijatnije, izvan svake sumnje.
Nije to ništa novo. Veza između rokenrola i vežbanja potvrđena je na pokretnim trakama i sobnim biciklima; biciklisti troše manje kiseonika ako okreću pedale u ritmu pesme, a trkači osećaju manji napor i imaju za 15 odsto veću izdržljivost, ukoliko su im tempo muzike i korak usklađeni.
Jedan od vodećih istraživača na tom polju je dr sci. Kostas Karageorgis sa katedre za sportsku psihologiju na Univerzitetu Branel u Velikoj Britaniji. On sarađuje u organizaciji londonskog polumaratona zvanog "Run to the Beat” ("Trčite u ritmu”), tokom kojeg bendovi nastupaju uživo, a specijalno odabrane pesme sviraju se duž cele staze. (Da biste preuzeli listu pesama koju je osmislio za trku 2010. godine, idite na ministryofsound.com/runtothebeat.)
Karageorgis kaže da na većinu sportista blago-tvorno deluje kad sinhronizuju pesme sa željenim tempom – počnu, na pri-mer, s umerenijim kompozicijama, a onda po-stepeno ubrzavaju. Ako su vam pesme dobro poznate, kaže on, biće vam lakše da naterate sebe na maksimalan napor tokom najuzbudljivijih odlomaka, pošto sportisti u tim tre-nucima prirodno povećavaju telesnu aktivnost.
Dejstvo se vidi i na vašoj snazi: kombinovanje muzike i mentalnih slika pomaže povećanju mišićne izdržljivosti. U jednoj kanadskoj studiji ustanovljeno je da dizači tegova koji slušaju muziku tokom četvoronedeljnog treninga, izvode 56 odsto više ponavljanja svog desetokratnog maksimuma. A ako vas ni to nije ubedilo da je "iPod” najbolje (legalno) sredstvo za poboljšanje performansi koje se može naći na tržištu, pogledajte izraelsku studiju u kojoj su sportisti, slušajući brzu muziku pre treninga, pokazali povećanje maksimalnog nivoa snage, za razliku od zagrevanja u tišini.
Jedan od načina na koji nam muzika pomaže pri vežbanju jeste to što nam odvlači pažnju i time nam ublažava percepciju napora, pa ono što je "teško” deluje "zabavno”, kaže Karageorgis. Slično tome, australijski istraživači otkrili su da odvlačenje pažnje brzom muzikom sportistima koji izvode slobodna bacanja pomaže da to čine bez uticaja negativnih misli, zahvaljujući čemu su postizali i bolje rezultate. Ustanovio sam da, kada igram golf, sećanja na loše udarce mogu da potisnem pevušenjem. (A na golf-terenu baš dosta pevušim.)
Postoji mesto u Americi gde je muzika praktično neizbežna: tržni centar. Pozadinska muzika je krupan, multinacionalni biznis, sa sve prefinjenijim istraživanjima koja dovode do sve veće ciljane usmerenosti izbora muzike. "Mjuzak”, 75-godišnji deda tog poslovnog polja, prodaje svoje muzičke usluge (za prodavnice, kancelarije, telefonske centrale) s garancijom da će se klijenti opustiti, da će lojalnost brendovima ojačati, da će se unaprediti produktivnost zaposlenih i, naravno, da će se povećati prodaja.
Analiza podataka 32 studije pozadinske muzike u časopisu Journal of Business Research pruža jasne dokaze o "isplaćivanju investicije” ukoliko se muzika uključi u biznis. Zaključak: klijenti više vole muziku nego tišinu, naročito muziku koja im prija; što je tempo sporiji, a muzika tiša, duže će se zadržati. To naizgled protivreči ubistvenoj muzici u "Holisteru”, ali zapravo, njihova mlada ženska klijentela voli glasan zvuk, takva muzika se uklapa u imidž radnje, a "ritam izuzetno snažno deluje na uzbuđenje”, kaže se u studiji. Uzbuđena devojka više će i trošiti.
Jedna britanska studija pokazala je da će ljudi potpisom podržati dobrotvornu akciju bez obzira na vrstu muzike koja pri tom svira, ali ako muzika diže raspoloženje, biće spremni i da se dobrovoljno prijave da dele letke. U drugom eksperimentu u Britaniji, istraživači su poredili ambijente u bankama u kojima su se čule klasične i lakožanrovske melodije, s onima u kojima nije bilo muzike. Zbog muzike su, verovali ili ne, banke delovale dinamičnije. Isti istraživači sproveli su eksperiment gde su poredili barove s pozadinskom muzikom i barove bez muzike, ili barove u kojima je muzika u prvom planu. Ustanovili su da barovi u kojima se čuje pozadinska muzika deluju spokojnije. Jedna studija čak je ustanovila da francuska ili nemačka muzika podstiče kupce da naručuju francuska odnosno nemačka vina.
Važno upozorenje, doduše: prodavcima je glavni cilj da vas namame na troškarenje. Možda je zato najpametnije slušati MP3 plejer dok ste u tržnom centru.
Nisam bio bolestan još od 2000. godine.Pravo čudo. Takođe sam i (obično) zadovoljan čovek. To se verovatno može pripisati genima, dobroj sreći i divnoj porodici, ali ne mogu da ne pomislim kako – pogađate – i muzika takođe deluje lekovito.
U jednom članku u časopisu American Journal of Public Health muzika se naziva "naj-pri-stu-pačnijim i najistraženijim medijem umet-nosti i isceljenja”. U članku se pominju uspešne primene muzike za kontrolu bolova kod obolelih od raka, kao i njena uloga u poboljšavanju njihovih imunoloških reakcija, smanjivanju teskobe i ublažavanju psiho-fi-zič-kih simptoma. U jednoj studiji s Univerziteta Viskonsina, kardiološkim pacijentima koji su 20 minuta slušali opuštajuću muziku, usporili su se puls i disanje, a trebalo im je i manje kiseonika – čak i čitav sat vremena posle slušanja muzike.
Tu je i istraživanje s Univerziteta Merilenda: muzika koja evocira radost može da poboljša širenje krvnih sudova za 26 odsto. A nemački naučnici kažu da horsko pevanje pospešuje imunološke funkcije – dok već samo slušanje horske muzike snižava nivo kortizola, hormona stresa.
Ja verujem u to. Negde oko Dana zahvalnosti iskopam kutiju za cipele u kojoj stoje božićni CD-ovi, te narednih 6 nedelja naša kuća podseća na robnu kuću. Jedan disk na kome hor dečaka peva nemačke božićne pesme i himne dira me u srce toliko da se to rečima ne može izraziti, što je sasvim prikladno, jer uopšte ne razumem šta pevaju.
Jedna kanadska studija koju sam pročitao definiše muzički "fenomen žmaraca”: fizičke pokazatelje emotivnog uzbuđenja, kao što su krvni pritisak, puls i električna aktivnost kože. Onaj Springstinov koncert mi je upravo to izazvao, kao i hor: naelektrisanost kože. Studija o žmarcima to šarmantno potvrđuje: "Snažne emocije mogu same po sebi predstavljati zadovoljstvo.” Zato ću zapevati, mumlajući nepoznate reči i prisećajući se dana u srednjoškolskom horu, gotovo osećajući kako mi se svi krvni sudovi šire.
Danas smo verovatno izloženi muzici više nego ikad ranije u istoriji
Muzika nam odvraća pažnju tokom vežbanja, čime nam se ublažava percepcija napora.
Slušajte pažljivo: evo kako da uživate u muzici, a sačuvate uši
Buka od 85 ili više decibela može da vam ošteti dlačice u tzv. pužu, spiralnoj strukturi u unutrašnjem uhu. iPod u punoj snazi može da dosegne 105 decibela. A što je gore, gubitak sluha obično se dešava postepeno i neprimetno: "Ako uši neprestano izlažete traumi, možete izazvati nepopravljivu štetu”, kaže dr Tereza Šo, viši audiolog na Univerzitetu Njujork. Zato, evo šta treba da uradite:
1 Smanjite jačinu
"Ako osoba do vas može da čuje šta slušate na iPodu, znači da je preglasno”, kaže Šoova. Jedna studija pokazala je da iPod prebacuje 85 decibela kad je postavljen između 60 i 70 odsto kapaciteta.
2 Izolujte se
Ambijentalna buka u avionima i vozovima može dostići 100 decibela, što vas može navesti da odvrnete svoj MP3 plejer. Koristite slušalice za snižavanje buke.
3 Zapušite uši
Na koncertima buka može dostići 115 decibela, ali penasti čepovi za uši mogu da je smanje za 25 decibela. Probajte: muzičari su rekli da im oni omogućavaju da i dalje jasno čuju muziku.
4 Predahnite
Ako se nalazite u prostoriji u kojoj se čuje glasna muzika, izađite napolje na 15 minuta, svaka 2 sata. Dlačice u pužu mogu da se premore, što izaziva jedan oblik kratko-roč-nog gubitka sluha, a tokom pauze će se oporaviti.
5 Ne budite ludi
Stavite zaštitne prigušivače buke kad kosite travnjak ili radite za bilo kakvom buč-nom mašinom. Ali nemojte gurnuti MP3 slušalice ispod prigušivača kako biste slušali muziku – samo ćete poništiti njihov efekat, kaže Šoova.
Piše: Bil Stig, Ilustracija: David Drummond
