Izvor: Blic, 04.Dec.2014, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitorima nude gubitaše
Bosna i Hercegovina ima najlošiji rezultat u procesu restruktuisanja velikih preduzeća čija reorganizacija traži kvalitetne strateške investitore.
Mnoga se još naslanjaju na skrivenu pomoć ili subvencije države, umesto pokretanja na profesionalnoj ili finansijskoj osnovi. Ekonomski analitičar Anto Domazet objašnjava da njihovo restruktuisanje traži investitore koji su spremni da znanje, položaj na tržištu i kapital ulože u novu tehnologiju, novu tržišnu orijentaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i organizaciju kompanije.
- Najveći problem je neatraktivan položaj u kojem se nalaze ta preduzeća, a to su tzv. „probušeni šeširi“. Nude se stranim investitorima, a istovremeno prave gubitke i imaju višak radnika. Za sada u takvim kompanijama nosilac restruktuisanja jedino može da bude država, koja je dosta neefikasna i u mnogim slučajevima stečaj se nazire kao rešenje – kaže Domazet.
Dodaje da je u BiH dobra okolnost otvaranje industrijskih zona koje mogu doprineti rastu malih i srednjih preduzeća, ali da je problem njihov položaj, loš poslovni ambijent i težak pristup finansiranju.
BiH na 107. mestu za poslovanje
Prema izveštaju o lakoći poslovanja („Duing biznis“) BiH se nalazi na 107. mestu, zbog čega se moraju uložiti napori na poboljšanju okruženja i klime za poslovanje, kao i provođenje reformi u oblasti poslovanja. Za to su potrebni bolji zakoni i prakse zaštite investitora, snažniji kodeks korporativnog upravljanja, prakse upravljanjanja rizikom u cilju poboljšanja pristupa finansiranju te snažniji stečajni okviri.
U Agenciji za mala i srednja preduzeća RS ističu da otvaranje industrijskih zona ne može direktno i brzo povećati zaposlenost, ali može obezbediti interes domaćih i stranih investitora čijim bi ulaganjem došlo do novog zapošljavanja.
- U posleratnom periodu bilo je malo uspeha u procesu restruktuiranja velikih preduzeća u BiH. Ostali su tzv. braunfildi, lokacije sa određenom infrastrukturom prilagođenoj rasporedu i kapacitetu u ranijim tehnološkim procesima, ali uglavnom u lošem stanju objekata i problemom vlasništva. Veliki investitori u realnom sektoru su ređe skloni ulagati u braunfild lokacije, osim ako nemaju kratkoročni ili srednjoročni interes – navode u Agenciji.
Dodaju da za takve objekte interese imaju domaća mala i srednja preduzeća koja hoće brzo da prošire kapacitete uz relativno manja ulaganja u sanaciju objekata i minimalnu infrastrukturu.
Uspešan razvoj poslovne zone baziran na braunfildu u RS je Poslovna zona Incel u Banjaluci, gde je postepeno rekonstruisana postojeća infrastruktura, zasnovana na dugoročnom zakupu poslovnog prostora i delimično na prodaji, a potom ulaganju u novu infrastrukturu.
- Veliki strani investitori u realnom sektoru očekuju jasne vlasničke odnose i adekvatnu infrastrukturu za njihove kapacitete. To mogu postići u novim industrijskim zonama, odnosno grinfild lokacijama sa jasnim vlasničkim odnosima, gde podižu objekte prema svom planiranom kapacitetu i tehnologiji – navode u Agenciji.
Martin Šajder, predstavnik Delegacije EU u BiH, izjavio je da postoji šansa za razvoj poslovne infrastrukture širom BiH, te da bi se investiranjem od 40 miliona evra moglo privući 150 investitora i otvoriti 8.000 radnih mesta. - EU je već uložila više od 25 miliona evra podrške u grantovima za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i podršku preduzetnicima, a treba da počne i IPA dva program koji se fokusira na strateške dokumente – rekao je Šajder.
Šansa za zapošljavanje
Načelnik opštine Teslić Milan Miličević izjavio je da se po studiji izvodljivosti za industrijsku zonu „Lanara“ u ovoj opštini, koja obuhvata 14 hektara, otvara mogućnost zapošljavanja oko 400 radnika. Načelnik Laktaša Miroslav Kodžoman objašnjava da se formiranjem industrijskih zona pokušavaju privući strani investitori koji će se baviti proizvodnjom i zapošljavati radnike.
