Izvor: B92, 17.Maj.2013, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Internet me je vratio u život"

Mnogo istraživanja napravljeno je o uticaju interneta na društveni život modernog čoveka, a iskrena ispovest penzionera od 90 godina, baca potpuno novo svetlo na značaj globalne mreže

"Internet je uspeo da mi pomogne da u se u mojim godinama osećam manje usamljenim, uspeo sam da prevaziđem tugu za svojom suprugom i sinovima, ponovo imam želju za životom. Voleo bih kada bi više ljudi osetilo barem delić koristi od interneta kao ja", piše u Guardianu u svom komentaru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Heri Li Smit koji ima 90 godina.

"Ja sam rođen 1923. godine što me čini vrlo starim i kada sam bio mlad mislio sam da je vrhunac tehnološkog razvoja lokomotiva na motorni pogon koja je mogla da pređe put od Edinburga do Londona za svega 8 sati. Rođen sam u vreme kada većina stanovnika u Engleskoj nije imala telefon ili sanitarni čvor u kući. Danas smo svi povezani, putevima, železnicom, aerodromima i internetom. Brzima kojom mi danas razmenjujemo informacije me svakog dana zapanjuje sve više. Ja sam u životu prošao put od učenja Morzeove azbuke do slanja poruka na Tviteru.

Internet je danas postao nešto bez čega se ne može, mesto na kome možemo da iskazujemo naše mišljenje, poput uobičajenih stvari kao što je komentarisanje fudbaskih utakmica. Za one koji u tome učestvuju, internet je mesto na kome mogu mnogo da nauče ili da se jednostavno opuste i igraju. Smrt moje supruge, a nakon toga i gubitak sinova, učinio je moj život skoro besmislenim i naterao me da se suočim sa do sada meni potpuno nepoznatim stvarima: kompjuterima i internetom. Kada sam se umrežio i postao redovan na internetu moja tuga za sinovima i suprugom se ublažila, želeo sam da se ponovo vratim u život i svemu onom što nam on nudi.

Naravno, nije bilo jednostavno, moji prvi koraci ka savladavanju tehnologije su bili jako teški, frustrirajući, a u nekim situacijama i komični. Ali znao sam da moram da istrajem jer sam i u životu navikao da se suočavam sa ozbiljnim problemima. Pomislio sam, ako sam za vreme rata mogao da naučim da vozim zastarele Lejland kamione, osnove korišćenja interneta valjda neće predstavljati problem za mene. Posle određenog vremena savladao sam osnovne stvari koje su mi omogućile da izađem u "virtuelnu stvarnost" i istražujem sve njene čudesne puteve.

To mi je dalo šansu da svoja iskustva podelim sa ljudima iz različitih zemalja i kultura i da u komunikaciji sa njima naučim mnogo stvari. Takođe mi je pružilo neverovatnu mogućnost da stupim u kontakt sa prijateljima i članovima porodice koji su raštrkani po celom svetu.

Nažalost, divne stvari i korist koju mi je doneo internet izgleda da nisu uobičajen izbor za dosta ljudi u Engleskoj jer sam saznao da skoro 7 miliona stanovnika moje zemlje nije priključeno na njega, a čak 14% odraslih ljudi nikada nije izažlo na mrežu, pa iako se broj korisnika povećava, svega 27% žena i 43% muškaraca preko 75 godina svakodnevno korsite internet.

Verujem da bi moje iskustvo moglo u tome da pomogne, a razlog zbog čega stari ljudi ne koriste internet leži u tome što su užasnuti novim tehnologijama. Biti povezan na internet trebalo bi da starim ljudima otvori nove vidike, on im može doneti čitav svet u kuću, omogućiti im da komuniciraju sa toliko interesantnih ljudi. Kako starite i ograničava vam se sposobnost kretanja internet može biti spasonosan u održavanju društvenog života, a gubitak supružnika mnogo lakše prevaziđen, jer ćete uvek imati sa nekim da "popričate" na mreži. Imati internet danas ravno je neophodnosti posedovanja telefona i tekućeg računa u banci. Internet vam može penzionerske dane učiniti mnogo ugodnijim i vrednijim.

Meni je internet probudio novu želju za životom, dao mi je nešto što motorna lokomotiva nikad nije: šansu da održim korak sa stvarnošću i da i dalje budem deo priče sa mnogo mlađom generacijom", zaključuje Heri Li Smit u svom komentaru.

Foto: Maggie Smith / freedigitalphotos.net

Nastavak na B92...