Izvor: Politika, 23.Sep.2015, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet i dalje nepoznanica za trećinu građana Srbije
Globalnoj mreži se sve više pristupa sa mobilnih telefona, a manje sa računara, pokazao izveštaj Republičkog zavoda za statistiku
Broj građana Srbije koji koriste internet porastao je u odnosu na prošlu godinu za 2,5 odsto, ali je i dalje visok procenat onih koji nikada nisu bili na globalnoj mreži – 30,6.
Za 1,2 odsto je veći broj domaćinstava koja poseduju računar (64,4 procenta), pokazuje godišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. To je znatno iznad svetskog proseka od 46,4 procenata (najnoviji izveštaj Međunarodne telekomunikacione unije), ali dosta ispod evropskog proseka od 82,1 odsto.
U odnosu na 2014. povećao se jaz između zastupljenosti računara u urbanim i ruralnim delovima zemlje (71,1 naspram 53,9 procenata) i verovatno će se dalje povećavati jer je stopa rasta u urbanom delu 2,2, a u ruralnom samo 0,2 procenta.
Internet se najviše koristi za pristupanje društvenim mrežama, (97,4 procenta internet populacije od 16 do 24 godine ima nalog na „Fejsbuku” ili „Tviteru”). Sledi traženje informacija o robi i uslugama, korišćenje elektronske pošte i čitanje onlajn izdanja novina i časopisa.
Mreži se sve više pristupa sa mobilnog telefona (porast za 6,9 na 67,9 procenata), a manje sa personalnog računara (za 1,2 odsto manje, 80,1 procenat), što je trend prisutan poslednjih godina.
U Srbiji 56 procenata domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, većinom ona čiji mesečni prihod premašuje 600 evra, što čini povećanje od 0,9 procenta u odnosu na 2014, ali daleko iza evropskog proseka od 78,2 procenta.
Najzastupljeniji uređaj u našim domaćinstvima i dalje je televizor (99,3). Mobilni telefon ima 90,3 odsto građana, a laptop 39 odsto.
Uočljiva je veza između posedovanja računara i pristupa internetu i mesečnih primanja i obrazovanja. Računar uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod premašuje 600 evra (88,4 procenta), a u grupi gde su primanja manja od 300 evra samo 47,9 procenata ima računar.
Udeo korisnika računara varira i prema obrazovnom i radnom statusu. Najveći procenat zastupljenosti je među građanima sa visokim i višim obrazovanjem, studentima i zaposlenima. Svi anketirani studenti koristili su internet u prethodna tri meseca, a samo 65,3 odsto nezaposlenih.
Za 200.000 na 1,5 miliona porastao je broj građana koji koriste elektronske servise javne uprave, uglavnom za dobijanje informacija sa sajtova javnih institucija, preuzimanje zvaničnih formulara i slanje popunjenih obrazaca.
Broj kupaca preko interneta veći je za 60.000 u odnosu na 2014. i iznosi 1,22 miliona. Ipak, i dalje je visok procenat onih koji nikada nisi poručivali robu ili usluge putem interneta – 57,7 procenata.
U odnosu na prošlu godinu veći je i broj korisnika klaud servisa za čuvanje i razmenu podataka (15,5 prema 10 odsto).
Manje preduzeća sa internetom
U prošlogodišnjem izveštaju, zastupljenost računara i interneta u preduzećima bila je stopostotna. Ove godine sva koriste računar, ali internet priključak ima 99,1 odsto, za 0,9 manje nego lane.
Vebsajt poseduje 75,2 odsto preduzeća, 1,2 više nego 2014.
Robu i usluge preko interneta je naručivalo 40,3 odsto preduzeća, a samo 22,9 procenata je primalo porudžbine preko interneta, ne računajući porudžbine imejlom.
