Izvor: Blic, 21.Nov.2014, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽIVANJE Zviždači ostaju bez zaštite
Novi zakon ukinuće svaku zaštitu uzbunjivača najmanje tokom šest meseci sledeće godine jer Agencija za borbu protiv korupcije više neće biti za to zadužena, a sudovi još neće preuzeti nadležnost.
Za početak primene zakona o zaštiti uzbunjivača predviđeno je šest meseci. Čak i u idealnim uslovima, da Ministarstvo pravde u roku donese podzakonska akta, aktivni uzbunjivači ostaće nezaštićeni mesecima. Agencija koja ih je štitila, to od sledeće godine više neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moći ni zbog Ustavnog suda ni zbog novog zakona.
- U svim javnim preduzećima i državnoj upravi mogao bi da se pojavi po jedan uzbunjivač, ali sprečavaju ih primeri onih koji su nešto probali da isprave, pa ostali bez posla - kaže za “Blic” Ivan Ninić, najmlađi uzbunjivač u Srbiji.
Šta predviđa zakon o zaštiti uzbunjivača
PREDNOSTI
MANE
Ninić, koji je kao srednjoškolac 2005. godine otkrio milionsku korupcionašku aferu u Domu učenika “Petar Drapšin”, imao je prilike da iznutra posmatra funkcionisanje države dok je bio savetnik ministra privrede Saše Radulovića.
- To je sistem u koji su svi upleteni. U državnoj administraciji, počev od ovih koji rade sa putnim nalazima za službene automobile, pa do ministara, svako u svom delokrugu posla zna gde curi, ali niko nije spreman da kaže „čekajte, ovo nije moralno“ - kaže Ninić.
Zakon o zaštiti uzbunjivača kojim će, kako obećava ministar pravde, po prvi put u Srbiji sistematski biti zagarantovana zaštita uzbunjivačima, trebalo je da bude ključni korak u raskidanju sa korupcijom.
Joksimović: Sistem nije efikasan
- Uzbunjivači su dragoceni izvor informacija kad je u pitanju borba protiv korupcije. Oni mogu biti efikasniji od policije jer su na licu mesta i prate postupke koji su nezakoniti i lako mogu da prikupe dokaze i dostave ih nadležnom državnom organu - kaže za “Blic” Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije.
Dodaje da je uzbunjivača malo jer nisu dovoljno motivisani, da ne postoji celovit sistem zaštite i upozorava da će, nakon usvajanja predloženog zakona, doći do vakuuma od najmanje šest meseci u zaštiti uzbunjivača, ali i da predložena zakonska rešenja nisu dovoljno dobra da dovedu do efikasnog sistema.
- Mislim da je zakon samo paravan. Bilo bi bolje da se postupalo po zakonu i po prijavama. Da je bilo političke volje i da su sudije radile po zakonu, uzbunjivači ne bi dolazili u poziciju da se bore sa vetrenjačama. Zakon neće biti od pomoći uzbunjivačima - kaže za “Blic” Borko Josifovski, bivši direktor Službe za hitnu pomoć u Beogradu koji je pre nekoliko godina razotkrio monstruoznu spregu pojedinih lekara i pogrebnika.
Uzbunjivači sumnjaju da će im zakon pružiti pravnu sigurnost i ne veruju da će postići cilj - da izazove više prijava za korupciju. Uostalom, najveća zaštita bi im bila da su oni koje su prijavili odgovarali pred sudom, da su uhapšeni, kažnjeni.
- Zakon mi je nejasan iako sam pravnik sa 26 godina staža, pre svega kome će se korupcija prijavljivati. Više bih volela da je Agencija za borbu protiv korupcije dobila veća ovlašćenja. Uzbunjivačima će ostati samo sudska zaštita i imam utisak da ćemo dobiti kontraefekat, da će odustati i oni koji su hteli da prijave korupciju. Uzbunjivač će morati sam sebe da štiti, a zna se šta se svima dogodilo kad su prijavili korupciju - premeštani su na niže radno mesto, dobijali otkaze, maltretirani. Svima se dogodilo isto - kaže za “Blic” Tatjana Đakonov, bivša pomoćnica direktora u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad.
Ombudsman precrtan
Ministarstvo pravde odbilo je da prihvati model zakona o zaštiti uzbunjivača koji je na proleće prošle godine uradila radna grupa poverenika Rodoljuba Šabića. Model je predviđao da zviždači budu novčano nagrađeni, da ih pored suda štiti i ombudsman i da krivično bude kažnjen onaj ko nanosi štetu uzbunjivaču.
Poverenik Rodoljub Šabić, koji je koordinirao ranijim projektom, kaže da je odavno rekao i uradio što je mogao i kategorično ne želi da komentariše predlog zakona koji je u proceduri. Isti rezignirani odgovor dao nam je ombudsman Saša Janković, a u jednom od svojih blogova je napisao:
“Zaštitnik građana trebalo je da pruži privremenu zaštitu uzbunjivaču, dok sud ne donese konačnu odluku o kazni zbog učinjene odmazde nad njim ili njom. U momentu kada je model načinjen, takva dvostrana i stepenovana zaštita bila je novi koncept, čak i za Evropsku uniju. Njene zemlje članice u ovom momentu se oslanjaju na zaštitu uzbunjivača pred sudom, ali ni izbliza nisu zadovoljne njenom delotvornošću, brzinom i rezultatima, sem delimično u slučaju Velike Britanije”.
Iako je zakon dobio pozitivne ocene Saveta Evrope, uzbunjivači i domaći eksperti tvrde da je, za naše uslove, trebalo da bude precizniji i da predvidi da zaštitu pružaju i nezavisne državne institucije, poput ombudsmana, a ne samo sud.
- Danas gotovo da nemamo nikakvu zaštitu uzbunjivača osim nedovoljno efikasnih odredaba rasutih u raznim zakonima. Dobro je da se ta zaštita kodifikuje kroz jedan poseban akt. Međutim, skeptičan sam da će ovaj predlog zakona doneti krupan korak napred u onoj meri u kojoj je Srbiji potrebno - kaže za “Blic” Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.
Skoro da nema slučajeva razotkrivene malverzacije, a da na početku ne stoji neko od hrabrih i beskompromisnih uzbunjivača. Samo zahvaljujući insajderima prekinuta je višemilionska krađa putarina u „Putevima Srbije“, lekari Hitne pomoći su prestali da ubijaju pacijente da bi zaradili od mrtvozornika, otkrivene su mućke sa listama za lečenje raka, raskidani su koruptivni lanci u sudu i lokalnoj samoupravi...
Veliko je pitanje da li će sud, ne neki idealni i efikasni već srpski, biti uspešan u zaštiti uzbunjivača.
SVEDOČENJA
Ivan Ninić, pravnik: Posledice uzbunjivanja su mnogo veće nego moguća korist, ali kad bismo u praksi videli više slučajeva, da je državni službenik odgovarao zbog nesavesnog rada, svest u državnoj administraciji bi bila podignuta na viši nivo. Svaki pokušaj borbe protiv korupcije biva ugušen u startu, empatije u društvu nema, mediji spavaju...
Tatjana Đakonov, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad:
Otkad sam prijavila korupciju na finansijskom sam gubitku, problemi sa zdravljem, pretnje da će mi doći glave. Ne bojim se, prijavila bih ponovo, ali imam dvoje dece i ne znam šta kome može da padne na pamet. U policiji su mi rekli da sam morala da računam na rizik kad sam krenula u to! Niko nije odgovarao za zloupotrebe.
Borko Josifovski, Hitna pomoć: Niko mi nije pomogao. Jedina istraga koju je policija vršila bila je ko je dao podatke novinarima. Pacijenti su plaćali glavom, a nikada prava istraga nije završena.
Rade Cvetanović, Institut za transfuziju Srbije: Opet bih sve prijavio, jer neću da ova firma pukne, da dođem u situaciju da nemam od čega da hranim decu. I da je moja pokojna majka direktor, opet bih sve pisao i protiv nje.
Aleksandar Milosavljević, Specijalna bolnica Sokobanja: Glavni motiv je bio to što smo videli da se velika količina novca troši netransparentno. Ponovo bih prijavio jer sam tako vaspitan. Živim na selu, pošteno, nisam kupio diplomu kao pojedinci.
Marko Pavlović, Pravni fakultet u Kragujevcu (afera „indeks“): Mojim neposrednim rukovodiocima su politički zaštitnici kao satisfakciju dali da vode Fakultet dok im se odugovlači suđenje. To može samo u Srbiji. Najteže mi je palo to što su mi „indeksovci“ maltretirali ćerku, a ja nisam mogao da je zaštitim, a zaštitu joj nisu pružili ni tužilaštvo ni sud.
Radomir Ćirilović, JKP „Put“, Novi Sad: Po mojoj prijavi upućenoj Agenciji za borbu protiv korupcije, u JKP „Put“ je došla neka vrsta inspekcije. Odmah mi je rečeno da ću biti smenjen. Smanjili su mi platu.
Slavko Milošević, Termoelektrana “Kostolac”: Ponovo bih prijavio i tek ću prijaviti, samo čekam. Nisam ni tražio pomoć ljudi u preduzeću. Ljudi me često pitaju kako to ja mislim da i dalje radim u tom preduzeću kada sam prijavio rukovodstvo, kao da je ovo komunističko vreme.
