Izvor: Politika, 22.Mar.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guglu preti drakonska kazna zbog kršenja privatnosti
Ukoliko se dokaže krivica američke kompanije u slučaju podmetanja „kolačića” (cookies), mogla bi da bude oglobljena sa 16.000 dolara dnevno po oštećenom korisniku
Istraga pokrenuta u SAD protiv kompanije Gugl zbog kršenja privatnosti miliona korisnika Epla proširila se i na Evropu. To bi za kalifornijsku kompaniju moglo da znači dugogodišnje povlačenje po sudovima i drakonske kazne. Kako izveštava „Volstrit džornal”, koji je prošlog meseca prvi obelodanio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Gugl nedozvoljeno prati korisnike brauzera „Safari” podmećući im „kolačiće” (cookies), američka Federalna trgovinska komisija (FTC) istražuje da li je Gugl prekršio prošlogodišnji vansudski sporazum s vladom da korisnicima neće „pogrešno predstavljati” politiku privatnosti.
Izvor blizak istrazi rekao je za američki list da se FTC raspituje koliko je korisnika ugroženo, što nagoveštava da pokušava da odredi iznos kazne. Za kršenje pomenutog sporazuma predviđeno je 16.000 dolara dnevno po oštećenom korisniku.
Aktivisti za zaštitu privatnosti kažu da je u pitanju čista obmana od strane Gugla, ali znaju da će komisiji biti teško da dokaže da je svesno kršio sporazum.
Džin među pretraživačima interneta je uz pomoć specijalnog koda postavljao kukije na kompjutere, „ajfone” i „ajpede”, iako su ovi uređaji podešeni tako da blokiraju takvu vrstu praćenja.
Kukiji su mali tekstualni fajlovi koje sajtovi instaliraju na lične kompjutere da bi pratili navike korisnika i ciljano im servirali oglase. Gugl najveći deo zarade ubire upravo od prodaje oglasa i bori se sa Fejsbukom za reklamne dolare.
Kada je „afera Safari” otkrivena, u kompaniji su priznali da su zaobišli blokadu Eplovih uređaja da bi u neke oglase plasirali pločicu „+1”, što je pandan Fejsbukovom „lajku”, ali da je kasnije praćenje bilo nenamerno.
Istraga se, međutim, sada proširila i na Evropu. Predvodi je francuska komisija CNIL, isto telo koje je prošle godine kaznilo Gugl sa 100.000 dolara zbog toga što su njegova vozila snimajući po gradovima za potrebe „pregleda ulica” (street view) neovlašćeno kupila poverljive podatke sa nezaštićenih kompjutera.
Ova komisija je propust sa „kolačićima” uključila u tekuću istragu koja se bavi Guglovom promenom politike privatnosti. Od ovog meseca na snazi je drugačija obrada podatakakorisnika, a legalnost nove politike se trenutno ispituje na obe strane Atlantika.
U kompaniji sa sedištem u Kaliforniji tvrde da ne krše zakone, da ne skupljaju više podataka nego ranije, već da ih samo integrišu u jedinstveni dosije kako bi „surferima” olakšali upotrebu sve brojnijih servisa. Od početka ovog meseca objedinjavaju podatke o korisnicima Dži-mejla, Jutjuba, Gugl plusa, Pikase, android „pijace”.
Prosečan korisnik interneta verovatno se upitao šta to Gugl zna o njemu, a dugačak odgovor može naći na stranici google.com/dashboard.
Svako ko je vlasnik Gugl naloga, bilo da koristi samo poštu ili možda ima telefon koji radi na njegovom operativnom sistemu android, verovatno je osetio nelagodnost kada je zavirio u svoj „karton”. Tu su na jednom mestu grupisane sve ranije pretrage, mejlovi, skinute aplikacije, albumi sa fotografijama, pregledani video klipovi na Jutjubu...
J. J. K.
-------------------------------------------------------
Dosije na tacni za Ef-Bi-Aj
Borci za zaštitu privatnosti smatraju da nova Guglova politika donosi mnogo više razloga za brigu od toga što će podaci i interesovanja korisnika biti upotrebljeni da im se bolje prikazuju oglasi.
Od januara do juna prošle godine (poslednji period za koji Gugl ima podatke) poraslo je interesovanje širom sveta za onlajn aktivnosti građana sumnjivih pred zakonom. Zahtevi vlade SAD Guglu da joj obezbedi informacije o pojedinačnim korisnicima porasli su za 29 odsto, španske vlade za 28 odsto, a nemačke vlade za 39 odsto.
U Guglu kažu da takve zahteve preispitaju i obezbede samo one informacije na koje se predmet odnosi. S novom politikom privatnosti to će izgledati drugačije.
„Ranije ste bili korisnik ili Pikase ili Jutjuba ili Dži-mejla. Sada ste korisnik Gugla i to bi moglo da ima ozbiljne posledice ukoliko Ef-Bi-Aj zakuca na vrata Gugla”, kaže Mark Rotenberg, izvršni direktor Informacionog centra za elektronsku privatnost.
Ukoliko se na osnovu sudskog naloga traže, na primer, podaci o korisniku koji je stavio neki sporni video klip na Jutjub, po staroj politici bi vlasti dobile samo te informacije. Ovako im se na tacni nudi čitav korisnički dosije i sve aktivnosti na Guglu postaju potencijalno relevantne u istrazi.
„Guglu je mnogo lakše da otkrije gomilu informacija koje ranije ne bi odavao”, kaže Rotenberg za „Tajm”.
objavljeno: 23.03.2012
.jpg)
